Разлог пропасти Византије

Да бисмо дошли до закључка зашто је Византија пропала, најпре се мора утврдити узрок пада Византијског царства. Византија је православље пренела свим осталим Црквама, и она је пропала јер је свакако имала и смртоносну болест коју је пренела и другим народима, а та болест је свакако лицемерија у Цркви, па и у држави. Свети Сава и стара Српска Црква, иако су преузели православље од Византије, па и смртоносну болест, они нису знали да је то смртоносна болест, јер тада се Византија још држала, још није била пропала. Ако гледамо историју, најпре је пропало Српско Царство крајем 14-века, ако рачунамо пропаст Српског Царства после Косовске битке 1389-те године. А Византијска царевина је пропала касније половином 15-века. Али за разлику од Срба и Српске Цркве, Руска Царевина је већ морала да испита: због чега је пропала Византија, и кажу да су Руси то испитивали, али нису нашли разлог, него су и они примили од Византије смртоносну болест, па је у 20-том веку пропала и Руска царевина.

И после толико векова у Цркви нису нашли разлог пропасти Византије, и зато на крају Сам Бог открива разлог пропасти Византије, најпре кроз комунизам, а затим и кроз демократију. Кроз комунизам Бог открива да не постоји приватна својина, мада не постоји ни народна својина, и уопште не постоји човекова својина, него све је Божија својина. Одувек су богаташи били „богови“ у држави, а Бог кроз комунизам открива да нема богатих „богова“ у Цркви. Кроз демократију Бог открива да побожан народ треба да бира старешине у Цркви, као што је било у првим вековима хришћанства, а не да се намећу старешине у Цркви. Испочетка, у првим вековима хришћанства, хришћани су и бирали старешине у Цркви, осим ако Сам Бог некога не изабере и тога Сам Бог укаже, а указује га благодатном силом, којом обдарује Свог изабраника. Али то је био изузетак и то је Сам Бог указивао кроз благодатну силу.

А после тога, у време Византије увели су да сам епископ без народа поставља свештенике и ђаконе и то су прогласили, као да Сам Бог кроз епископа намеће хришћанима старешине у Цркви. Ако тако говоре, то је очигледна хула на Бога, јер до дана данашњег сваки хришћанин у Цркви бира себи духовног оца. Па ако је то Божија воља и ако је то од Бога да сваки хришћанин бира себи духовника, онда наметање старешина у Цркви није од Бога, него је или од човека или од ђавола. Тако је постало очигледно, да ни свештеник ни епископ није духовни отац, и то је добро приметио професор Зизјулас, митрополит непостојеће митрополије пергамске, екумениста у коме пребива неолиберлани дух, и зато професор јадикује и говори: „Због чега свештеник и епископ није духовни отац у Православљу“ као што је то у папизму?“ Одговор је јасан. зато што није изабран од православних хришћана, јер у Православљу се не намеће старешина као у папизму. Зизјулас се одавно дружи са папистима и примио је папски дух и бива како народ каже „с ким си онаки си“, и он не разликује папизам и православље.

Испитај данашње епископе и свештенике и питај их: „Ко је вас изабрао за старешине у Цркви?“ Па ако кажу: „Бог је нас изабрао“, требало би им рећи: „То исто говоре и паписти, тако говоре у папизму, а у Православљу није тако; него ако је Бог вас изабрао, Бог би требао кроз вас да покаже Своју благодатну силу и да покаже очигледно да сте Богом изабрани, иначе сте лицемери“.

Али опет, и ако се избегне наметање старешина и уведе избор, опет није сигурно да ће тај избор бити по Богу, јер апостол Павле је прорекао за последње време заповедајући Тимотеју:

„Проповедај реч, настоји благовремено и неблаговремено (и кад је време и кад није време), изобличи (покарај), запрети, умоли са сваким дуготрпљењем и учењем. Јер ће бити време, кад здравог учења неће подносити (слушати), него ће по својим жељама (похотама) окупити себи учитеље, као што их уши сврбе (да их учитељи чешу по ушима); и одвратиће уши од истине, и приклониће се ка легендама (митовима)“ (2Тим.4:2-4). То је данас немогуће избећи. Погледајмо учитеље и ученике, то је све прелашћено и помрачено, и то је данас немогуће избећи, такво је време.

Као што је речено, Бог допушта јавно зло ради уништења тајног зла, а то је лицемерија у Цркви, јер да није тако, сигурно Бог не би ни допустио јавно зло. Сви у Цркви говоре да су комунизам и демократија јавно зло. Да, то је неоспорно, али нађите разлог због чега је Бог допустио јавно зло. Видите да није у Цркви неко тајно зло, због чега је Бог допустио јавно зло? И сада питање зашто у Цркви не траже разлог пропасти Византије и разлог данашњег јавног зла? Зато што су већином лицемери у Цркви, а лицемерија се не опрашта и лицемерима Бог ништа не открива. На основу тога добијамо и одговор из јеванђеља, где Господ каже:

„У тај час обрадова се Исус духом и рече: (славим те) исповедам се теби, Оче, Господе неба и земље, што си ово сакрио од мудрих и разумних, а открио си то младенцима: да, Оче, јер је тако било благовољење пред тобом (јер је таква била воља твоја)“ (Лк.10:21). Који су то мудри и разборити од којих се скрива истина, и који су то младенци, то јест мали хришћани, којима се открива истина? Мудри и разборити то су велики лицемери а младенци су увек мали истинити хришћани и само се њима открива истина. Мали су били српски богомољци и ради њих је Бог подигао Богомољачки покрет у Србији, а данас су углавном велики лицемери у Цркви. У једном разговору по питању зашто данас нема богомољаца и богомољачког покрета у Србији, свештенички одговор био је зато што нема епископа, који би повео тај покрет. Тиме сами свештеници сведоче, да су сви епископи лицемери и они не могу да воде истинити богомољачки Покрет – то је одговор самих свештеника и то се подразумева.

Један свети старац каже да све зависи од стања у Цркви, па ако у Цркви буде боље, онда ће и у држави бити боље, и обратно, ако у Цркви буде лоше, онда ће и у држави бити лоше. И шта ми видимо? Узалуд је Бог опомињао кроз комунизам да у Цркви не сме да буде богатих „богова“, узалуд је Бог опомињао кроз демократију да у Цркви не смеју да се намећу старешине, и како пролази време све је горе у Цркви, и даље богаташи владају у Цркви. Зна се да је патријарх Метаксакис био нескривени масон, да је он увео нови календар у Грчкој, да су масони богаташи који управљају Црквом. Грчка лицемерија и даље држи предање о пет патријаршија, тзв. пентархија, мада у истини то су само споменици старих патријаршија, на којима треба да пише овако: „Овде је некада била патријаршија, док је био православни цар и православно царство“. То су само споменици старе Византије и те пентархије не би могле да лицемере толико ако би побожан народ бирао патријарха, јер би се знало и колики је број верника у патријаршији и колики је број гласача, па би на основу тога могло да се упоређује са другим православним градовима. Овако они, као и паписти, проглашавају да су Богом изабрани и Богом овлашћени да владају Црквом, и то је очигледна лицемерија и о томе не треба говорити. То су пропале патријаршије као што је пропала Византијска и Римска царевина.

У своје време Златоуст је претио богаташима да неће добити причешће и да ће бити одлучени од Цркве ако не дају милостињу, и као што је познато Златоуст је устао против горде царице и због тога је завршио у прогонству. Међутим, после првог Златоуста нема другог Златоуста, нико више не прети богаташима и не сукобљава се са властелинима, све више почињу да се намећу старешине у Цркви, у Византији бива све горе и Византија пропада. Пропада територијално, али не и духовно, јер она и своје здраво Предање и своје болести предаје другим Црквама и духовно наставља да живи кроз друге Цркве, кроз нашу Српску Цркву и Руску и остале Цркве. Тако је то ишло вековима и на крају Сам Бог указује кроз комунизам и демократију да треба да се уништи лицемерија у Цркви, иначе ће све Цркве проћи као и стара Византија.

Јеромонах Дамаскин Светогорац, на празник свете Марије Египћанке, лета Господњег 2021.

[table id=1 /]

Васељенска