Преподобни Јефрем Сирин: Слово о Спаситељевим страдањима

Бојим се да говорим и да заплићем језиком о овом страшном предању о Спаситељу, јер је заиста застрашујуће говорити о томе. Наш Господ је данас предан у руке грешника. Ради чега се предаје Он, Свет и Безгрешни Владика? Јер, ни у чему не сагрешивши, данас се предаје.

Ходите да сазнамо зашто је предан Христос, Спаситељ наш. Због нас злих предан је Владика. Ко да се не изненади? Ко да се не велича? Слуге су сагрешиле, а Владика је предан, да би сопственом смрћу ослободио синове, који су згрешили. Синови погибељи и деца таме дошли су у тами да задрже Сунце, Које их у једном трену може све спалити. А Владика, видевши њихову дрскост и гневно кретање, с кротошћу је добровољно предао Себе у руке нечастивих. И безаконици, свезавши Пречистога Владику, изругивали су се над Њим, чврсто свезаним нераскидивим свезама, Који нас је разрешио од уза греховних. Сплели су венац од трња својих, које је јудејски виноград рађао као плод. Ругали су се над Њим, називали Га царем, пљували су безаконици у лице Пречистоме, од Чијега погледа трепере све небеске Силе и чинови Анђелски. Још једном ми туга и сузе стежу срце, када помислим да Владика трпи од слугу такве увреде и прекоре, бичевање, пљување и шамарање по лицу. Ходите и познаћете обиље великодушности, трпљења и милосрђа најслађег Владике. Имао је Он достојног слугу у рају сладости, и када је сагрешио био је предан мучитељима.

Али Добри, видевши га да је слаб духом, умилостивио се на слугу, сажалио се над њим и Себе Самога предао је на бичевање за њега. Волео бих да ућутим због превелике смућености ума, али опет сам се побојао, да ћутањем својим не поништим Спаситељеву благодат. Међутим, са страхом вам кажем, да моје кости подрхтавају када представим себи, да заједнички Створитељ свих, Сам Господ наш, стоји данас пред Кајафом, као осуђен, и један од слугу га шамара. Срце ми задрхти, кад помислим на све ово. Слуга седи, а Владика стоји пред њим. Онај који је испуњен безакоњем, произноси суд над Безгрешним. Небеса су се затресла, темељи земље су се ужаснули, сви Анђели и Арханђели су избезумљени, Гаврило и Михаило покрили су лица своја крилима. Херувими су се сакрили за точкове престола, Серафими су једни другима ударили крила у тај час, када је слуга ошамарио Владику. И како су темељи земље поднели и колебање и подрхтавање у тај час, када је Владика био поруган. Замишљам ово, и дрхтим, и опет долазим у скрушеност, гледајући на дуготрпљење доброга Владике. Јер гле, унутрашњост моја подрхтава када кажем, да је Саздатељ, који је благодаћу начинио човека од земаљскога праха, Сам шамаран од праха.

Уплашимо се, браћо, и немојмо само просто слушати све ово, што је Спаситељ претрпео за нас. Реци ми, јадни слуго, зашто си ошамарио Владику? Сваки слуга, када га ослобађају из ропства, да би стекао привремену слободу прима шамаре; но, ти, бедниче, неправедно си сам шамарао Ослободитеља свих! Шта си очекивао да ћеш добити од Кајафе као награду за ово шамарање? Или ниси слушао, нити од било кога дознао, да је Исус Небески Владика? Дао си шамар Господару свега и заувек си постао слуга слугу, предметом укора и гнушања, заувек осуђен да се мучиш у огњу неугасивом. Велико је чудо, браћо, видети кротост Христа Цара! Ошамарен од слуге, мудро је одговорио с кротошћу и сваким благочешћем. Слуга негодује, Владика трпи; слуга се гневи, Владика је испуњен благошћу. Ко у часу гнева успева да задржи у себи раздраженост и збуњеност? Но наш Господ је све то постигао својом добротом. Ко је у стању да понови дуготрпљење Твоје, Владико!

Ходите, о жељени, љубљени од Христа, који сте стекли скрушеност и љубав Спаситељеву, приђите да сазнате шта се догодило данас на Сиону, у граду Давидовом, шта је учинило данас вољено и изабрано потомство Авраамово. Пречистога Владику предало је оно данас на смрт. Христос Спаситељ наш, рукама безаконика неправедно је распет на крсном дрвету. Приђимо сви и са уздасима обливајмо тела своја сузама, јер је Господ наш, Цар славе, предан на смрт за нас зле. Ако неко изненада чује за смрт вољенога рођака, или такође изненада види пред очима свога вољенога како лежи мртвог, мења се у лицу и поглед му се помрачује. Тако и чисто сунце, са небеске висине, угледавши понижавање Владике на крсном дрвету, изменило се у лицу, задржало је зраке своје светлости, није издржало да гледа на изругивање над Владиком и обукло се у тугу и таму. Исто тако и Дух Свети, Који је у Оцу, угледавши Вољенога Сина на крсном дрвету, одозго наниже раздра завесу, тај украс храма, одмах се удаљивши у виду голуба. Сва створења била су у страху и трепету, док је Спаситељ, Небески Цар, страдао. А ми грешни, ради којих је и био предан Једини Бесмртни, и даље остајемо безбрижни. Свакодневно се смејемо, слушајући о страдањима и ругањима над Спаситељем. Расипамо новац сваки дан, указујући сво своје старање на украшавање одеће. Сунце на небу је, због Господњег понижења, у таму претворило своју светлост, да би и ми, видећи то, почели да га подражавамо. Ради тебе је Владика поруган на Крсту, а ти, јадниче, непрестано украшаваш своју одећу. И срце твоје не трепери, мисао твоја се не ужасава, слушајући ово. За тебе несрећнога, Једини Безгрешни, предан је на смрт, понижавање, срамоћење, а ти о свему томе слушаш без пажње.

И свему словесноме стаду потребно је да непрестано гледа на свога Пастира и да Га свагда воли и поштује. Јер је пострадао за Своје стадо Он, Бестрасни и Пречисти. И не треба се узносити пропадљивом одећом, нити светским јелима, него подвизима и сваким поштовањем угађати Творцу. Немојмо да се угледамо на Јудејце. То је народ суров и непокоран, који је свагда одбацивао Божије дарове и доброчинства. Свевишњи Бог, ради Авраама и Завета Свога с њим, од самога почетка трпео је злу нарав овога народа. Давао им је манну с неба као храну, а они недостојни прижељкивали су смрдљиву храну – бели лук. Дао им је воду из камена у пустињу, а они су Га за то, разапевши на крсту, напојили оцтом. Марљиво се потрудимо, браћо, да не постанемо саучесници Јудејима, који су разапели Владику, Творца свога. Уђимо у страх, имајући пред очима Спаситељева страдања. Свагда размишљајмо о страдањима Његовим. Јер је за нас пострадао бестрасни Владика, за нас је разапет Једини Безгрешни. Чиме да Му узвратимо за то, браћо? Будимо пажљиви према себи самима и не презиримо Његове патње. Ходите сва чеда Цркве, који сте купљени чистом и светом крвљу пречистога Владике. Ходите да размишљамо о страдањима са сузама и уздасима, мислено се испуњавајући страхом, приступајући с трепетом к помислима, говорећи сами себи: „Ради нас нечастивих предан је на смрт Христос, Спаситељ наш“.

Пази, брате, шта значи оно што си чуо. Безгрешни Бог, Син Свевишњега, предан је за тебе. Отвори своје срце, у танчине проучи Његова страдања и кажи себи: „Безгрешни Бог данас је предан; данас је исмејан; данај је поруган; данас је шамаран; данас је претрпео бичевање; данас носи трнов венац; данас је распет Небески Агнец“. Нека задрхти твоје срце, нека се ужасне твоја душа. Сваки дан проливај сузе док размишљаш о Владичним страдањима. Ове сузе ће ти се усладити, просветиће ти се душа, док непрестано размишља о страдањима Христовим. Тако свагда размишљај, плачи свакодневно и благодари Господу за страдања, која је претрпео за тебе, да би се у дан доласка Његовог, твоје сузе преобратиле у твоју похвалу и прослављање пред судилиштем. Пострадај и ти, размишљајући о страдањима доброга Владике. Претрпи искушења из душе. Благо човеку, који пред очима има Небескога Владику и Његова страдања, који је разапео себе самога са свим страстима и за све земаљско и постао подражатељ свога Владике. Ето разборитости, ето расположења богољубивих слугу, ако свагда бивају подражатељи Владике у добрим делима. Видиш, човече, Пречистога Владику, како виси на Крсту, и усуђујеш се, бестидни, да у насладама и смеху проводиш све време које живиш на земљи! Или не знаш, јадниче, да ће распети Господ тражити одговор за све твоје небриге, о којима ти, слушајући за њих, не мариш, и луксузирајући се, смејеш се, и проводиш време у различитим забавама? Доћи ће тај страшни дан, када нећеш престати да плачеш и вапиш у огњу од претрпљених мука, и нико ти неће дати одговор, нити се сажалити над твојом душом.

Клањам Ти се, Владико, благосиљам Те, Добри, молим Ти се, Свети, припадам к Теби, Човекољупче, и прослављам Те, Христе, јер си Ти, Јединородни, Владика свих, Једини Безгрешни, за мене недостојнога грешника, предан смрти и то крсној смрти, да би ослободио душу грешника од греховних окова. И чиме да ти за то узвратим, Владико? Слава Теби, Милосрдни! Слава Теби, Дуготрпељиви! Слава Теби, Који опрашташ све грехове! Слава Теби, Који си сишао да спасеш душе наше! Слава Теби, Који си се оваплотио из утробе Дјеве! Слава Теби, Који си понео окове! Слава Теби, Који си примио бичевање! Слава Теби, Који си се предао ругању! Слава Теби, Распети! Слава Теби, Погребени! Слава Теби, Васкрснути! Слава Теби, проповедани! Слава Теби, у Кога смо ми поверовали! Слава Теби, Који си се вазнео на небо! Слава Теби, Који си са великом славом сео са десне стране Оцу, и Који ћеш опет доћи са славом Очевом и са светим Анђелима да судиш свакој души, која је унизила света страдања Твоја! У тај трепетни и страшни час, када се покрену небеске Силе, када се са страхом и трепетом, пред славом Твојом, окупе Анђели, Арханђели, Херувими и Серафими, када се темељи земље још потресу, и ужасне се свако створење од неизециво велике славе Твоје, у тај час нека ме рука Твоја покрије крилима Својим, и нека се душа моја избави од страшнога огња и шкргута зуба, и таме најкрајње, и вечнога плача, да бих и ја, благосиљајући, могао рећи: Слава Ономе, Који је пожелео да спаси грешника по великој снисходљивости Свога милосрђа! Амин.

[table id=1 /]

Из књиге Семеника Д.Г. “Крест Христов”

Превод са руског за “Борбу за веру” и приређивање: Б.Ј.