Грета Тунберг позива на промену начина производње хране

Шведска климатска активисткиња Грета Тунберг изложила је данас је свој поглед на промену начина на који свет производи и конзумира храну како би се супротставила претњама емисије угљеника, епидемијама болести и страдању животиња, преноси Ројтерс.

У видео снимку објављеном на Твитеру, Тунбергова је рекла да ће се утицај промене пољопривреде на животну средину, као и избијање болести попут ковида 19, за коју се верује да потиче од животиња, смањити променом начина производње хране.

„Наш однос с природом је прекинут. Али односи се могу променити“, рекла је она у видео снимку којим обележава Међународни дан биолошке разноликости.

​Фокус на пољопривреди и повезивање климатске кризе са здравственим пандемијама је нови угао за Грету Тунберг, која је свој бес у прошлости обично фокусирала на креаторе политике и емисије угљеника из фосилних горива.

„Климатска криза, еколошка криза и здравствена криза, све су међусобно повезане“, рекла је она.
Тунбергова је рекла да је ширење болести са животиња на људе узроковано пољопривредним методама, додајући да би прелазак на биљну исхрану могао да уштеди до 8 милијарди тона угљен диоксида сваке године.

https://twitter.com/GretaThunberg/status/1396058911325790208?ref_src=twsrc%5Etfw%7Ctwcamp%5Etweetembed%7Ctwterm%5E1396083658725937157%7Ctwgr%5E%7Ctwcon%5Es3_&ref_url=https%3A%2F%2Frs.sputniknews.com%2Fevropa%2F202105221125425528-greta-tunberg-poziva-na-promenu-nacina-proizvodnje-hrane%2F

Светска здравствена организација саопштила је да је корона вирус вероватно прешао са слепих мишева на људе преко друге животиње, док научници тврде да 60 одсто заразних људских болести које су се појавиле од 1990. до 2004. потичу од животиња.

У међувремену, потражња за алтернативама месу расте широм света због забринутости због здравља, добробити животиња и животне средине.

Више десетина фирми тестира рибу, говедину и пилетину узгајане у лабораторијама, надајући се да ће продрети у неистражени сегмент алтернативног тржишта меса, за које се процењује да би до 2029. године могао вредети 140 милијарди долара.

Глобални центар за адаптацију, који ради на убрзању климатске отпорности, саопштио је у јануару да би климатске промене могле смањити глобалну производњу хране и до 30 одсто, док би пораст мора и јаче олује могле да приморају стотине милиона људи у приморским градовима да напусте своје домове, преноси Танјуг.

[table id=1 /]