Жесток удар Европске уније на Мађарску – јасна порука и Србији

Мађарска се опет нашла на жестоком удару дела шефова држава и влада чланица ЕУ, овога пута због закона којим се, наводно, дискриминишу хомосексуалци. Директор Центра за стратешке алтернативе Александар Митић каже да притисак на Мађарску говори о томе колико се у ствари поштује сувереност земаља унутар ЕУ, а и да Србија може да извуче поуке.

Мађарски закон који, како је објаснио министар спољних послова те земље Петер Сијарто, налаже да је образовање деце у вези са сексуалном оријентацијом искључиво право родитеља и има за циљ да заштити децу од педофила, наишао је на осуду више од половине држава-чланица ЕУ на прошлонедељном самиту Уније, а холандски премијер Марк Руте чак је поручио мађарском председнику владе Виктору Орбану да поштује ЛГБТ права или да напусти европски блок, јер је Европска унија „заједница вредности“.

Притисак на Мађарску – показатељ „поштовања“ суверености земаља

„Нисам сигуран да је Мађарска имала у виду да су ЛГБТ права та основна права и основне вредности када је улазила у Европску унију и то доста говори о растегљивости појма „вредности“ који намеће такозвани либерално-демократски Запад. Истовремено, то је и упозорење кандидатима за чланство у ЕУ да схвате да улазак малих држава у ЕУ значи покорност вредностима које су наметнуте споља, свиделе се оне вама или не“, наводи Митић за Спутњик.

Како додаје, за земљу као што је Србија, која са Западом има читав низ неразјашњених политичких, историјских и вредносних разлика, ово је пример како би изгледао њен евентуални боравак у чланству ЕУ.

„Једноставно, ЕУ није заједница равноправних, већ политичка организација у којој најснажнији намећу правила, намећу вредности, намећу спољну, а све више и унутрашњу политику“, оцењује наш саговорник.

Наставак политичког притиска на Мађарску

Холандски премијер Руте рекао је да ЕУ не може да избаци Мађарску из уније јер то није предвиђено уговорима. На питање шта је то што Брисел може да уради, Митић каже да смо у прошлости већ имали прилику да видимо да је, када су се земље Вишеградске групе супротстављале Бриселу по питању миграција, Европска унија имала одређени механизам којим их је политички санкционисала, а чак је у једном тренутку било и упозорења да би могли да се искористе и одређени механизми који би довели до неке врсте замрзавања њиховог статуса у ЕУ.

Иако не мисли да ће се то десити када је у питању Мађарска, апропо овог закона, Митић верује да је за очекивати да се настави један озбиљан политички притисак, а могућа је и нека врста санкционисања када је у питању приступ одређеним фондовима.

„Европска унија зна да буде врло креативна у интерпретацији одређених правила тако да она одговарају оној најснажнијој већини и оним најмоћнијим, што је показала у случају Балкана, а нарочито Србије. Тако да ме не би чудило, ако заиста постоји политичка воља код свих држава, да се пронађе начин да се Мађарска на неки начин санкционише. За очекивати је да Орбан у медијима, пре свега либералним, западним медијима, и даље буде итекако критикован и изолован, али са друге стране чињеница је да се он доста добро држи и показује одређен отпор који, једноставно, смета. Знате, нико не воли у таквој једној организацији, а поготово то не воле ови најмоћнији, када се нека мања држава чланица тако дуго и по многим питањима супротставља“, указује Митић.
На жалост, примећује саговорник Спутњика, и сама Мађарска често мора да прихвата и усаглашава се са одређеним одлукама које су супротне њеним интересима.

„Сетимо се само примера санкција Руској Федерацији којима се Мађарска итекако противила, али је на крају морала да се са тим усагласи. Дакле, постоје механизми притиска, али мислим да ЕУ ипак неће смети да иде предалеко и не очекујем да ће се послушати савет холандског премијера“, каже Александар Митић.

Више шефова држава и влада земаља чланица ЕУ су на прошлонедељном самиту у Бриселу на реверу носили значке са дугиним бојама, у знак протеста против закона који је парламент Мађарске изгласао средином јуна, а којим се забрањује промовисање хомосексуалности међу малолетницима.

[table id=1 /]

Сандра Черин / Спутњик