Моћи живети у миру значи моћи издржати

У свим непријатним околностима живота буди стрпљив, побожни слушаоце. Буди стрпљив шта год да ти се деси: немој да се нервираш када добијеш увреду, не узнемируј се када наиђеш на неуспех, издржи све без гунђања. Узмите пророке као пример стрпљења. Зар пророци нису били љубазни? Али и они су много поднели на земљи, живели су са стрпљењем, стрпљењем и спасавали се.

Дакле, побожни слушаоче, на земљи се може мирно живети само када си стрпљив – без стрпљења прави живот неће бити живот, већ мука. Много је ствари које нас брину на земљи – само стрпљење нам даје мир. У ово се тешко може уверити речима, боље је да пробате. Кад те нека туга оптерећује или те људи увреде, или болест истроши и, уопште, нека невоља те мучи, онда се стрпи, буди јак, па ћеш се смирити. Стрпљење је лек за све бриге, живети у миру значи моћи издржати.

Али из стрпљења добијамо више од једног привременог мира: стрпљење отвара врата вечном миру. Тако ће, благочестиви слушаоци, који све трпељиво подносити, ово спасти душу; што више трпимо, мање грехова постаје у нама. Ватра чини злато лакшим, стрпљење чини нашу душу чистијом.

Да ли желите да кроз искуство видите како је стрпљење спасоносно за душу? Чујте шта прича један праведник, који се удостојио да види места на којима почивају светитељи после смрти. На једном славном месту угледа једну особу и упита га: „Шта си радио у свету и чиме си заслужио такво место?“ „Био сам радник код неког злог човека“, одговори он, „и много сам од њега издржао до краја живота. Онда је угледао другу особу на исто тако славном месту и упитао га: „Шта си радио на свету?“ „Дуго сам био болестан и стрпљиво подносио своју болест. Најзад угледа другог човека, али не на тако славном месту као они, и такође га упита: „Како си живео на свету?“ „Прво сам био прост монах, даноноћно се трудио на спасењу душе своје, а онда сам уведен у епископа.

Дакле, ово је оно што значи стрпљење. Трпити је исто тако спасоносно за наше душе као и бавити се спасењем, подносити нешто тужно је исто тако корисно као и чинити добра дела, уздржавати се од речи које су увредљиве за ближње једнако је угодно Богу као и хвалите Га непрестано. Стрпљење је понекад чак важније од других богоугодних дела (видети Јован Златоусти, Разговор 31 о Матеју).

Дакле, побожни слушаоче, све трпељиво подноси, све – мало и велико. Нећете умањити тугу нестрпљењем, већ само додати, са тугом нећете угасити увреде, већ само појачати – боље је издржати. Спасите душе своје трпљењем својим (Лк. 21:19). Ко је слаб, има дух који је узнемирен на све, изнервиран на све. Зато докажите својим стрпљењем да нисте слаби духом. Ко претрпи до краја, биће спасен (Матеј 10:22), тако издржи, и бићеш спасен. Амин.

Дакле, браћо, будите дуготрпељиви (Јаковљева 5:10)

Више о стрпљењу?! Шта да радим! Стрпљење нам је тако неопходно, али га имамо тако мало, слушаоци! Неки од нас живе век и не могу да се науче стрпљењу. Дакле, слушајте и о стрпљењу, само као пример стрпљења, узмимо не пророке – они су можда превисоки за нас – него обичног човека (видети Пролог, 5. фебруар).

У једном манастиру живео је побожни монах. Волела су га петорица браће, а један га је вређао. Не желећи да трпи увреде, прешао је у други манастир, али га је тада заволело осам братије, а двоје увређено. Отишао је у трећи манастир, али ни у овоме није било боље: седам га је волело, а пет мрзело. Шта је требало учинити? Одлучио је да оде у четврти манастир и отишао.

У међувремену је на путу почео да размишља сам са собом: „Ако послушам своје мисли, мораћу да обиђем цео свет и, вероватно, нигде нећу наћи мир, јер су људи свуда исти – многи су добри, многи су зли. Мора да ми у овом манастиру, у који сада идем, неће бити боље. Мало размисливши, узео је своју свеску и записао у њу: „Нека ме вређају, све подносим за Исуса Христа“.

Написавши ово, смотао је књигу, везао је за појас и отишао у манастир. Како је и очекивао, догодило се: у овом манастиру, где је дошао, почели су и да га вређају. Али он је одмах узео књигу и, прочитавши у њој речи: „Све подносим за Исуса Христа“, истог тренутка се смирио, истог тренутка му је постало лакше. Тако је коначно научио да све издржи, да све издржи.

Дакле, гле, побожни слушаоче, како да се научиш трпљењу: ма каква те туга снашла, ма каква невоља била, ти говориш: за Исуса Христа ћу претрпети. Само реци и биће ти лакше. Име Исуса Христа је јако: са њим се стишају ветрови, стишају демони, стиша се гњава ваша, и туга ће проћи када поновите Његово најслађе име. Амин.

Беседе протојереја Родиона Путјатина/3 РИМ

Превод: В.Т. Васељенска ТВ