Заблуде се скупо плаћају

Скупо смо платили заблуде деведесетих да имамо пријатеље у свету који само чекају да збацимо недемократски режим, па да нас пригрле у заједницу просвећених, демократских, правних држава.

Испоставило се да су октобарске промене 2000. године, заправо биле урушавање државног система. Олош који је тада испливао мање је зло од уништења државних институција и целог правног система. У свакој промени која је подразумевала уништавање постојећег и увођење новог (увек без грешке лошијег него претходног) кумовале су стране експозитуре.

Постало је јасно да се ништа није десило случајно, већ циљано и намерно. Од уништења домаћег банкарског система и препуштања Србије страним лихварским банкама, преко уништавања домаће привреде и привредних система и довођења стране застареле и технолошки прљаве привреде, до циљаног уништавања правосудног система, непрестаним реформама и изменама основних системских закона. Све је рађено по захтеву, уз налоге и надзор страних експозитура.

Извршиоци на терену су увек били они најгори, капои из концлогора, који су медијском машинеријом промовисани у експерте, стручњаке и стручњакиње, а заправо су били никоговићи без савести. Заглушујућа је бука коју праве ти никоговићи, друштвени паразити, који су се толико намножили за ових више од двадесет година.

Све медијске платформе загушене су њиховим роктањем увијеним у урбане форме. Једна нит повезује све њихове наративе: наше је лоше, не знамо ми ништа шта ваља и како треба, наши су лоши, морамо да будемо као сав нормалан свет. А заправо свих ових година ти исти гроктачи заправо не раде ништа приватно, већ се искључиво финансирају из јавних фондова, како домаћих тако и страних, али и из система НВО финансирања.

Свака промена наратива за њих значи губитак даљег финансирања и егзистенцијално је питање, стога су врло бучни и настоје да нас увере да је то њихово објективно, урбано, мондијалистичко мишљење. У њиховом духовном обору на кориту је велика гужва. Да ли све ово што пишем представља мој јед због идејног неслагања са њима, или је заиста тако, може се проверити упоређивањем стања код нас и стања у друштвима која нам они намећу као апстрактне апсолутне моделе.

Благим праћењем дешавања по тим друштвима закључи се да је једина ствар која јасно дефинише та друштва новац и моћ заснована на новцу.

Међутим још нешто се врло брзо намеће као јасан закључак. Ништа од онога што су заговарали да се спроводи код нас не постоји код њих. Мени је то довољно.

Драгослав Љубичановић / Васељенска

Бонус видео: