Илија Петровић о Јасеновцу: “Нема чојства без памћења”

Уважени Председниче Републике Србије,

Пре више од четврт века, на једном скупу у Матици србској рекао сам, а потом и написао да су Роми у Србији измишљени не би ли се показало да таква “врста” није ни страдала у Јасеновцу, а ако нису они – онда је измишљотина да су у Јасеновцу страдали и Јевреји и Срби.

Синоћ, првога маја, у Пинокиовом вечерњем “националном дневнику” одслушао сам десетак минута Твоје приче у Доњој Градини где је обележаван “Дан сјећања на жртве усташког злочина геноцида НДХ у Јасеновцу”. Да иза Тебе није била исписана “парола” са тим текстом, не би се ни знао крајњи смисао Твоје приче – што ме нагнало да се присетим, можда и са грешком у цитату, једнога песничког питања у облику приговора:

“Што збор збориш, кад зборит не смијеш”.

Макар тамо и рекао да се “деценијама о Јасеновцу само шапутало”;

Да “ми морамо да говоримо о Јасеновцу јер ће други да ћуте о томе, јер су у Јасеновцу највише страдали Срби, а Срби нису народ до кога им је стало и кога треба претерано жалити”;.

Да су тамо “убијани… само зато што су Срби, Роми и Јевреји;

Да, “ако је то био покушај да се уништи цео народ, онда је тај подухват пропао јер смо сви ви и ми деца тих невиних жртава… Није случајно што се данас о Јасеновцу ћути, остали гледају да о Јасеновцу никада не говоре”.

Помињао си само жртве, злочинце ниједном. Испада зато да су Срби, Јевреји и Цигани сами натрчавали на нож, истрчавали пред метак, потурали главу под маљ, играла се деца шестардама… чиме си аболирао не само усташку Независну Државу Хрватску створену под непосредном заштитом хитлеровске националсоцијалистичке Немачке, већ и све усташке институције и небројене Хрвате (и тада и сада припаднике наводно оригиналног иранског народа) окупљене у свеусташком покрету са јединим циљем да, у доколици, обаве геноцид над Србима. Све то у складу се Хитлеровим уверењем да “сва дела имају смисао, па и злочин”, што укључује и његову поруку да ће “једна од најважнијих задаћа немачке политике у будућности бити да се свим средствима спре­чи даљи пораст словенских народа”. И србског, наравно.

Има ли се све то у виду, Твоје иступање у Доњој Градини више је ћаскање на излету за викенд, него порука са националним обележјима. По томе, потпуно си се изједначио с онима који, како си рекао, “ћуте о Јасеновцу… гледају да о Јасеновцу никада не говоре”, који Србима “наредбодавно саветују” да не говоре о свом страдању, да се не враћају историји, “па макар” њихова “страдања била највећа… (а) терају нас да се извињавамо и за оно што нисмо криви”.

Утолико пре што си тамо поручио да “морамо сачувати српски језик и ћириличко писмо”, иако већ дуго важи “закон” да Држава Србија није заинтересована ни за једно ни за друго. Уместо да се Уставом Републике Србије пропише обавезна употреба србског језика и ћириличког писма, ћирилица је у Земљи Србији “редак звер”, у Србији скоро да и нема новина штампаних ћирилицом, телевизије се у своме “писменом делу” углавном “ките” латиницом, улице су жив доказ да је Србији отето њено елементарно, “писмено” национално обележје, тако да се ћирилицом “потписују” ретки обућари и кројачи (“имамо ми још поштених и паметних људи, али то нећемо дуго трпети”), а једној мање-више неписменој бившој Србкињи – име јој се не поменуло – која је прошла кроз школу, али школа није прошла кроз њу, препуштено је да србски језик загађује и отворено се спрда не само са србским језичким институцијама и зналцима, већ и са србским народом у целини.

Па Те питам, Председниче Републике Србије, да ли, у таквим околностима, за Србе има спаса и да ли ћемо доказане србске непријатеље, тако, оставити без посла.

Илија Петровић

http://cps.org.rs/ilijapetrovic/index.html

2. мај 7529(2022)

БОНУС ВИДЕО: