Нема имунитета за осиромашени уранијум

Имунитет на који се позива НАТО у случају најмање две тужбе које су против Северноатлантске алијансе због агресије 1999. године поднете Вишем суду у Београду, у име оболелих од канцера, потпуно је промашено оправдање. Овај закључак за „Политику” истиче адвокат Горан Петронијевић, подсећајући да је „НАТО одговорио, приговарајући да је недостатак одговорности, односно пасивне легитимације на њиховој страни, због тога што они, наводно, имају имунитет”. Недостатак пасивне легитимације, објашњава адвокат, један је од уобичајених приговора уколико тужена страна сматра да није одговорна по питању накнаде штете. Према речима нашег саговорника, НАТО као правни субјекат сматра да има имунитет од кривичног гоњења и позива се на одредбе споразума који је склопљен 2005. године са СРЈ, а који је с наше стране, подсећа Петронијевић, потписао тадашњи министар спољних послова Вук Драшковић.

„А онда и на два анекса који су следили 2006. године. У једном од њих је предвиђено да војници, официри, службеници Северноатлантске алијансе, у случају да су се нашли на територији СРЈ, а сада Србије као правног следбеника СРЈ, без обзира на врсту кривичног дела које почине, не могу одговарати пред домаћим судом, већ им се мора судити, уколико буду одговарали, пред војним судом НАТО-а или пред судом САД, ако су амерички држављани”, указује Петронијевић и подвлачи, међутим, да овај облик билатералног споразума нема никакве везе с имунитетом на који се позивају, зато што је агресија на Србију извршена 1999. године, а споразум је из 2005. године и није могућа ретроактивна примена. Споразум се односи, како објашњава, на кривично гоњење и имунитет од кривичног прогона, али не и од материјално-правне одговорности, па је оно на шта се НАТО позива потпуно промашено оправдање. Међутим, чињеница да се НАТО уопште удостојио да одговори, сматра Петронијевић, показује да ваљано схватају своју одговорност.

Управо због поменутих тужби, у Србији ових дана бораве италијански адвокат Анђело Фиоре Тартаља и специјалиста правне медицине и осигурања др Рита Чели. Тартаља је коментаришући одговор НАТО-а, који се позива на имунитет поводом ових тужби, рекао за Танјуг да је „наношење трајне штете цивилном становништву због врсте оружја која се користи против војног противника ратни злочин за који не постоји имунитет”. Он је рекао да је једно водити рат, а друго загађивати животну средину на непоправљив начин. „Рат је сукоб између две војне силе, али цивилно становништво с тим нема никакве везе. Не само да се не могу гађати цивилни циљеви без икаквог разлога већ се исто тако не сме наносити трајна штета цивилном становништву због врсте оружја која се користи”, рекао је италијански адвокат.

Петронијевић подсећа да су италијански војници боравили у делу Метохије на КиМ где је бачено највише пројектила с осиромашеним уранијумом. А захваљујући италијанским удружењима ветерана, научним истраживањима и лекарским анализама утврђено је да постоји директна веза између боравка италијанских војника на тлу које је контаминирано осиромашеним уранијумом и болести од којих су оболели. Како објашњава Петронијевић, тужили су Италију и НАТО и добили су поступке и против државе и против НАТО-а. „Италија је чланица НАТО-а и она их је послала тамо, тако да имају могућност дупле одговорности: Италије као државе и као чланице Северноатлантске алијансе и НАТО-а као савеза. НАТО је од италијанских војника прикрио чињеницу о опасности која их чека, а та чињеница је била позната америчким и британским војницима и то је један од разлога одговорности НАТО-а”, указује Петронијевић.

„Наш Центар за обнову међународног права управо сарађује с Италијанима у том правцу, адвокат Срђан Алексић је први потегао то питање у смислу судске накнаде, односно судског епилога у том правцу, управо имајући у виду пример италијанских војника и њихових адвоката. Они су загризли и отишли далеко”, указује Петронијевић и истиче да се Италијани солидаришу са Србијом и охрабрују нас да користимо све оно што су они до сада урадили и да наставимо даље да се боримо. Домаћи судови морају да крену у процес, како наводи наш саговорник, без обзира на притиске НАТО-а и Запада.

А Тартаља је, одговарајући на питање да ли постоји разлика између Италије и Србије, јер грађани Србије не туже државу, већ директно НАТО пред националним судом, рекао да то није потпуно различито зато што је Италија чланица НАТО-а и да је поступак био чак тежи у Италији него што ће бити у Србији која је била жртва НАТО бомбардовања.

„Метод докторке Чели примењујемо одскоро, међутим ја сам већ добио око 250 пресуда и без ових доказа, али уз нове доказе који су нам на располагању, јуче ујутру је добијена још једна пресуда”, рекао је Тартаља и додао да је поднет доказ који је омогућила методика Челијеве захваљујући којој је утврђено присуство огромне количине тешких метала у крви италијанских војника. Навео је да је она обавила више од 250 испитивања овог типа у вези с италијанским војницима које је он заступао.

Др Чели је рекла да је управо квантификација оно што доприноси томе да дође до закључка и врло извесних доказа да се, како каже, не може закључити ништа друго осим тога да је биокумулација тешких метала у организму настала управо захваљујући тешким металима током бомбардовања. Навела је да су истраживања која су у претходним годинама спроведена над цивилним становништвом Италије показала концентрацију уранијума која је максимално достизала број од 0,0053 микрограма по литру, а да је међу војницима које је тестирала пронашла чак и више од 14 микрограма по литру у крви.

Петронијевић закључује да су КиМ и погранични делови највише били гађани уранијумском муницијом, а подручје где се данас налази амерички „Бондстил” једино није било гађано јер се знало да ће ту бити база. Додаје и да албанско становништво на КиМ у великој мери оболева, али да се о томе тамо не говори због тога што су од Запада добили „државу”.

Мина Ђурчић / Политика

БОНУС ВИДЕО: