У Србији све већи број страних радника: Одакле долазе?

Највише радника у Србију долази из Русије, Кине, Турске и земаља у окружењу. Потребе привредника за страним радницима су велике и убудуће ће расти, посебно на грађевинским радовима, истиче Мирјана Ковачевић из Центра за едукацију ПКС.

Наглашава да Србији недостају кадрови и са средњом и са високом стручном спремом и да је циљ промовисање дуалног образовања, да што више младих људи остане у земљи.

„Долази нам хиљаду радника из Индије“, „стиже 12.000 из Азије“, „Непалци беру малине и корнишоне“, „достављачи хране из Казахстана и Узбекистана“. Сваког дана већ неколико година објављују се сличне вести, а правих и тачних података о томе колико странаца ради у нашој земљи нема.

Прецизне податке о броју страних радника у Србији има Национална служба за запошљавање која је и задужена за издавање радних дозвола и води евиденцију.

Мирјана Ковачевић указује да подаци на које се наилази у медијима кажу да је 2020. године издато око 13.000 радних дозвола, 2021. скоро дупло више, а за прву половину ове године више него за исти период претходне.

Ипак, напомиње да су бројке у медијима мало претеране, да се ради о великом броју радника, али не оном који они наводе.

Ковачевићева наводи да у Србију највише долазе радници из Русије, Кине, Турске из земаља у окружењу, а да је главни разлог пре свега што нашој земљи недостају кадрови.

Разлози за то су различити, пре свега демографска кретања, одлазак наших грађана у иностранство, али и незаинтересованост становништва за обављање одређених послова.

Када је реч о регуларним кретањима у запошљавању, корист је велика за буџет. Нерегуларности, каже, свакако постоје и одређене инспекције у тим случајевима предузимају мере.

Оно што је битно, истиче, да послодавци своје потребе за иностраним радницима пријављују Националној служби за запошљавање.

„Ако на евиденцији нема радника с нашим држављанством или странаца са сталним боравком онда послодавцима треба изаћи у сусрет и омогућити им да ангажују стране држављане“, рекла је Ковачевићева.

Фокус рада националне службе је да допринесе да млади људи остану у земљи и то чине промовисањем дуалног образовања. Деведесетих година је више од милион људи радило у сектору индустрије, а данас око 493.000.

Препозната је потреба да се организује 12 регионалних тренинг центара који ће омогућити преквалификацију и доквалификацију домаћег становништва.

„Немамо кадрова ни са средњом стручном спремом, у области грађевинарства, машинске, металске индустрије, недостају нам возачи, кувари и конобари у угоститељству, у пољопривреди у прехрамбеној индустрији“, указала је Ковачевићева.

Међутим, додала је за РТС да нам недостају и кадрови с високим образовањем, инжењери, машински, електро, грађевински, технолози, биолози, микробиолози.

Наглашава да треба да се информишу сви и привредници како треба да се ангажују кадрови из иностранства и да се примењује постојећи законски оквир, јер то доприноси изградњи имиџа наше земље.

Сматра да ће и даље бити потребе за страним радницима посебно на извођењу грађевинских радова и то зато што међу нашим становништвом нема интересовања за тим пословима.

Око 30 агенција посредника се бави доласком страних радника, а долазе и директно преко фирме. Уговори се најчешће склапају на шест месеци до годину дана. Међутим, нису само повремени послови важни за нас и странце.

Посебно је истакла да иницијатива „Отворени Балкан“ има за циљ да још више релаксира постојеће регулативе у циљу ангажовања запошљавања радника из иностранства.

Директно.рс

Бонус видео