Да ли ће бити несташице млека

Произвођачи млека у Србији апеловали су да је стање у том сектору неиздрживо, јер се повећавају губици због његове ниске откупне цене и поскупљења сточне хране. Како је пренела агенција Бета, због тога се краве распродају, због чега пада производња, па од септембра треба очекивати несташицу млека. На ово фармери упозоравају још од почетка кризе с пандемијом. Додатни разлог за мањак млека на тржишту је и то што производња ове намирнице пада и на светском тржишту због инфлације и цене хранива, па самим тим нема ни јефтине сировине за увоз.

Дејан Трајковић, власник фарме крава у селу Скореновац у општини Ковин, рекао је за ову агенцију да су резервоари млекара празни и да ће се несташица млека осећати већ од наредног месеца. Млека нема јер су мање фарме погашене, а остале су само оне средње и велике које не могу лако да се затворе због огромних средстава која су уложена у опрему”, казао је Трајковић за Бету. Додао је да проблем са ниском откупном ценом траје већ две-три године као и да је у последњих шест-седам година број крава за мужу пао на 180.000 са некадашњих 450.000 до 500.000.

Оливера Латиновић, власница фарме крава у Накову код Кикинде, навела је да је огроман новац уложила у опрему и роботизацију у производњи млека и да губитак на том производу покрива захваљујући томе што храну производи на сопственом имању, па уместо да је прода користи је за исхрану музних крава.

“Месечни трошак за исхрану 100 музних крава је око три милиона динара, а за млеко добијам два, јер је литар од 30 до 60 динара, зависно од млекаре. Уместо да продам ратарске производе усмеравам их у млекарство и тако покривам губитак на тој производњи”, изјавила је Латиновићева за ову агенцију.

Додала је да је тежак положај произвођача млека „докрајчила” суша и да је ове године дупло већу површину под кукурузом морала да одвоји за спремање силажне хране, али да је и поред тога неквалитетна јер нема зрна, већ је стабљика празна.

Кланична индустрија је, према њеним речима, ових дана смањила потражњу за товним биковима јер се, због тешке ситуације, распродају краве које су јефтиније.

Фармери већ дуго за овакво стање у сектору окривљују највећег откупљивача компанију „Имлек” која није пристајала да понуди произвођачима реалну цену сировине, што су логично пратиле и друге мале млекаре. Међутим, незванично сазнајемо, да се сада ситуација мења јер млека нема довољно, па чак и мали откупљивачи нуде више цену него ова београдска компанија.

Саговорник „Политике” добро упућен у стање на тржишту каже да је мањак млека већ видљив и у радњама где је понуда много мања него пре годину дана.

“Фармери су коначно дочекали да млеко постане премијум производ. Очекујем несташицу и то да нажалост млеко постане луксуз. Јер млекаре сада немају ни одакле да га увезу јефтино будући да је у Европи просечна откупна цена 60 евроценти, а и нема га јер су и остали произвођачи смањили своју производњу. Добро је и што су мале млекаре сада почеле да плаћају више него „Имлек” како би одржале производњу. Сви су свесни да чак и ако крену у међусобни рат, што се дешавало, више неће имати где да набаве сировину” – објашњава наш саговорник. Додаје да је ово ипак неки помак на тржишту јер су млекаре до сада биле те које су одређивале цену, не само свог производа већ и млека у откупу, док сада произвођач коначно има прилику да уговара цену свог производа.

Ова година је, наводи, карактеристична и због суше, због чега недостаје основно храниво. Чак ни велике фарме нису успеле да произведу довољно кабасте хране попут луцерке, сенаже, силаже…, што је тренутно и највећи проблем у говедарству. То су иначе компоненте које се не купују на тржишту. Дешава се да има понуде и тражње, али транспорт је изузетно скуп тако да је то потпуно неисплативо. Подсећа да је само за производњу кабасте хране, по једној крави, потребно 267 литара дизел-горива годишње па је јасно колико су трошкови узгајивача, због кризе с енергентима, сада додатно увећани.

Иако се са нагомиланим дугогодишњим проблемима у овом сектору није могуће тако лако изборити, као тренутно решење кризе произвођачи поново предлажу прописивање минималне откупне цене млека као и ограничавање трговачких маржи. Пре око месец дана, како је и „Политика” писала, минимална произвођачка цена, према рачуници произвођача, била је 65 динара по литру а сада је, како тврде, далеко прешла овај износ. Сматрају да ако је могуће замрзнути цене основних производа онда је исто тако могуће и увести минималну произвођачку цену и тако заштитити више од 100.000 људи који су директно или индиректно ангажовани у овом сектору и живе од тог рада.

Према незваничним информацијама, велики системи у откупу тренутно остварују цену од око 60 динара по литру млека (без ПДВ-а), средње велике фарме добијају око 50 динара, а мали произвођачи, којих је и највише, тек око 40 динара.

Ивана Албуновић/Политика

Бонус видео