Предраг Вучинић: Патријарх и Сент Андреја

Поводом посете суседној нам и пријатељској вековима Мађарској српски патријарх Порфирије је дао интервју за Радиотелевизију Србије у коме између осталог стоји:

“Постоје мађарска документа која сведоче да је овде било православних Раца, православних Срба још за време Светога Саве. Наравно, интензивно су се наше заједнице, и црквене и народне, организовале после сеобе под Арсенијем Чарнојевићем и наш народ је показао како и на који начин може, не само опстати, него живети пуним плућима, било где да се нађе, па макар то био и простор удаљен од матице”, рекао је патријарх Порфирије.

Додао је да је пример за то град Сент Андреја.

“Када су дошли наши Срби православни под Арсенијем Чарнојевићем на запустелу обалу Дунава зидали су мале куће, земунице, скромно су живели, али су у исто време подигли осам велелепних православних храмова. Тиме су хтели да покажу и несвесно шта је најважније за опстанак и за нормалан касније живот. Показали су да је духовни корен, духовни идентитет фундамент из којег се све остало развија и све остало чува”, истакао је поглавар СПЦ”. Нажалост речи патријарха су велика превара!

Сигурно је да и Патријарх, као и ми сви, добро зна да нам је на жалост ниво образовања народа, а посебно омладине на трагично ниском нивоу, па тако да добар број Српкиња и Срба и не зна за Сент Андреју, а већина зна толико да је то неки градић у Мађарској где су некада живели Срби. Лепо је да Његова светост користи интервју за РТС да полуписменом народу укратко објасни историју Срба у граду Сент Андеји. И шта јуноша српски који је можда неким случајем погледао интервју Порфирија може да закључи из његове беседе: Некада давно у сеобама Срби су стигли и до мађарског града Сент Андреје, тамо изградили велелетне храмове и куће, и тако показали “су да је духовни корен, духовни идентитет фундамент из којег се све остало развија и све остало чува”, као рекоше у РТСу, то је баш истакао.

Дајем себи на машту (извињавам се онима који мисле и огромну слободу или безобразлук) да напишем, а шта да је мене Патријарх, као неког ко се бави полууспешно писањем, “човеком од пера”, замолио, а шта би то могао да поручи гледаоцима РТСа, а у вези Сент Андреје. Предложио бих му овакву изјаву:

” Под једном од наших многих сеоба у градић Сент Андреја покрај Будимпеште је 1690. године стигло 8000 српских душа који су врло брзо вредним радом, а са Вером у Бога подигли осам велеветних цркава, своје школе, културни центар, позориште, прелепе зграде. Тамо је рођен и велики српски писац Јаша Игњатовић који је нажалост пророчки написао:

“Тако се радујем што сам се родио у Сент Андреји, у овој малој српској оази. И кад у Сент Андреји једном нестане Срба, а једаред ће их нестати, онда ће им обронци дивних планина бити гроб, мирисно зеленило покров, звук звона њихових храмова пратиће их у вечност”.

Данас у Сент Андреји имамо преосталих четири храма, али у њима службе Божије нема јер нема верника. Овде сада живи мање од стотинак Срба, а који не говоре српски, носе мађарска имена, католичке су вере, али памте да су српског порекла.

Како нам се десило и зашто да из некада прелепе напредне српске вароши, најзападнијег српског града у Европи, где су и данас трагови српски на сваком кораку, Срби нестану?

Највећи српски вековни непријатељ Римокатоличка црква је иза свега. Они су и овде имали план за Србе, исти онај који су поновили и у НДХ, покатоличити, раселити, побити … Срби далеко одвојени од матице нису имали снаге да се одбране. Зато нам је и Сент Андреја још једна опомена да Ватикан неће стати да нас прогања све док и последњи Србин не прихвати римског папу за непогрешивог представника Бога на земљи. Али како то рече Свети Ава Јустин ћелијски, ми православни верујемо у Богочовека, а они католици у човекобога! И зато браћо Срби и сестре Српкиње, чувајте се латинске јереси и свејереси екуменизма, да би као народ на овоме свету остали, на то нас и Сент Андреја опомиње.”

Сигуран сам да би неко речитији ово срочио боље, али моје су могућности толике. Наравно да актуелни патријарх српски Порфирије овако нешто слично никада не би ни помислио да каже иако одлично зна да је свака реч истинита. А неће јер би тиме увредио онога којему руку целива.

Борба за веру

БОНУС ВИДЕО: