Мирослав Пушоња: Када научно истисне митско мишљење

Док је у позадини неопажено текао брутални братоубилачки рат, ових дана су се одвијала два процеса упоредо. Они су пунили наше главе сликама и причама. Први се одвијао у Београду. Други у Лондону. Оба су била невољна. Да смо могли зауставили би и спречили сатирање наше вере и породичних вредности. Нисмо могли. Против нас је била Америка и све оно што она има и предводи. Уз њу су били и јањичари којима је до лепог живота и ”Задруге”. А то је исто!У Лондону је већ било другачије. Светски силници су долазили да одају последњу пошту преминулој краљици. И одлазили. Педантно осмишљена TQM процедура. Види се да су режисери врхунски. То што покрива камера и шаље у свет дијаметрално је супротно од догађаја и слика из Београда. Пристојно одевени, са изразима лица како нису имали ни када су сахрањивали рођену мајку, стајали су они и одавали пошту. У црнини! Потом су се уписивали у књигу жалости. Били су ту и наши ”Парови”, прави репрезенти догађаја и живота из Београда.

Главна процесија била је ипак хришћанска. Нисам приметио да је неко са Оксфорда, Кингс или Империјал колеџа одржао говор. То ме изненадило. Ево зашто.

Када је наука решила да се отргне и избори апсолутни монопол, она је на сваки начин, и свим средствима унизила (деструктивна завист о којој сам писао) митско и религиозно мишљење. И од тада влада суверено. Ипак, на крају дана умиру и они који имају новаца више од оне најсиромашније две милијарде заједно. Умиру и поред тога што о науци знају највише. Пресађују јетру, бубреге, срце. Покушавају да замене и главу. Али живот траје само мало дуже од живота обичног смртника. Краће од живота верујућег човека коме не мењају ништа! Можда стога лицемерно одлазе оном истом Богу кога су давно убили, и рационално објаснили да није васкрсао, те да је то пука ирационална измишљотина. Наука је урадила све да нам објасни како нас вера вара и тера да се одрекнемо разума. На крају дана, најмоћнију на свету и најбогатију, испраћају уз религозну, а не научну реч. Традиција је тако важна да из ње може искорачити једино херој који први опажа аждају хаоса и почиње борбу да би избегао братоубилаштво. Зато је Христова Реч важна. И дело. Он је тај који се бори и страда. Народ је закован познатим и пушта хероја да га муче и разапињу. И тек одмрзавањем страхова повероваће у то да је борба добра и зла вечна. И неизбежна! И важнија од сваке политике. Сваког иметка. Сваке титуле. И да је лична! И да иде ”по средини срца”.

Зато стара виђења упорно опстају. ”Свако доба има своју божанску врсту наивности на чијем би му изналажењу могла позавидети друга времена: а колико наивности, поштовања вредне, дечије и безмерно неспретне наивности има у тој вери научника у сопствену надмоћ, у мирној савести његове толеранције, у неслућено плиткоумној сигурности с којом се његов инстинкт односи према религиозном човеку као мање вредном и нижем типу човека, кога је он сам надмашио ширином, дубином и висином- он, мали уображени патуљак и никоговић, трудољубиви и окретни занатлија на пољу ”идеја”, ”модерних идеја”!

Тако нам је поручио Фридрх (Ниче). И био је у праву! Ти уображени патуљци скупили су се и у Београди и у Лондону. Додуше поруке су биле различите. Она тамо је гласила: Чувајте традицију (ма шта она значила). Она овде: Разорите је до темеља. Направите од свега ”Задругу”. И тако док Руси убијају Русе (сасвим је неважно како се ко данас осећа!), јер су давно убили цара, Звер је још једном показала да има више глава. А ми? Тешко да ћемо извући поуку. Нама је остало да чујемо опомену нашег дивног патријарха Павла и речи: ”Када будемо бољи, биће нам боље”. Дефинитивно!

Мирослав Пушоња / Васељенска

БОНУС ВИДЕО: