Злочини корпорација против човечности не смеју остати некажњени

Недавно су ветрови брзином од 100 миља на сат подстакли пожаре тако што се трава запалила широм Колорада, а који су оставили на хиљаде бескућника. Температуре су прошлог лета у Портланду порасле на 46,5 степени Целзијуса, а пожари су опустошили цео Запад. Јаке олује погађају обалу Мексичког залива, југ и исток сваке године, а Средњи запад се суочава са торнадима широким миљу који су ретко виђани раније. Климатске промене су од теорије прешле у шамар. Од суша и шумских пожара који су убили стотине становника Калифорније, до моћних торнада који су растурили Кентаки и поплавили обалне градове, Американци све више умиру од последица ових промена.

И скупе су. Појединачне породице (и њихове осигуравајуће компаније) већ се суочавају са финансијским потешкоћама, али како се климатске катастрофе буду развијале, све више америчких домова и људи ће патити. Већ сада то кошта земљу стотине милијарди сваке године, а ускоро ће коштати трилионе долара. Ко треба да плати све ово? Ако вам паликућа запали кућу, можете га послати у затвор и запленити његову имовину ради накнаде штете. Наше корпорације и појединци су нас лагали око пола века о утицају фосилних горива на глобално загревање да би се обогатили.

КАЗНИТИ КОРПОРАЦИЈСКЕ КОЈЕ ЛАЖУ О НЕШТЕТНОСТИ СВОЈЕ ПРОИЗВОДЊЕ
Сада стоје са рукама у џеповима, слежу раменима и „праве се луди“ док људи умиру, а наши домови су хладни и тону у земљи и уништавају их торнада. Њихове лажи морају бити кажњене, и финансијски и правно. Поред тога, сада када нас климатске промене све више погађају, морамо обновити инфраструктуру нације и обезбедити смештај за оне који су расељени услед природних катастрофа. Зар компаније за фосилна горива и њихови власници милијардери не би требало да плате овај рачун?

У 20. веку смо деценијама причали о корпоративном криминалу, али то ништа није имало ефекта. Америка је препуна вила и имања оних који су генерацијама уживали у богатству које је произашло из лагања не само америчке владе, већ и друштва, што је резултирало губитком мноштва живота. На пример, 1943. године лабораторија „Samac“ је рекла „Џонс-Менвилу“ (Johns-Manville), највећем произвођачу азбеста у земљи, да изложеност азбесту дефинитивно и предвидљиво доводи до болног и фаталног рака плућа. Челници ове компаније одлучили су да прећуте ове научне податке, а затим су око две генерације лагали своје запослене, купце и владу.

Било је то 8 година пре него што је мој отац напустио колеџ 1950. и отишао да ради у челичани „Гранд Рапидс“, јер је моја мајка остала трудна са мном. Сваки дан је радио у облаку азбестне прашине за коју су његови претпостављени рекли да је „безопасна“. Мој отац је умро 2006. године од рака плућа. Један од најпознатијих баснословно богатих наследника Менвиловог богатства је Томи Менвил, који је постао познат по томе што се 13 пута женио плавокосим девојкама-плесачицама, старости од 11 до 20 година. Интересантно. Први параграф његове читуље у Њујорк тајмсу гласи: „Томи Менвил, који је имао 11 жена у 13 бракова и био наследник азбестног богатства Џонс-Менвила, умро је јуче од срчаног удара на свом имању у Чапаки у Њујорку. Имао је 73 године“.
До данас ниједан власник фабрика азбеста који нас је злочиначки лагао није завршио у затвору. Пропустили смо ову шансу пре једне генерације. Исто тако, на хиљаде милиона долара вредна имања широм земље су у власништву наследника или садашњих директора дуванске индустрије, који су одувек знали да њихови производи убијају Американце, али су нас упорно лагали. Пропустили смо шансу да урадимо праву ствар. Нико од ових богаташа није отишао у затвор, иако њихови производи и даље убијају стотине хиљада Американаца сваке године. Када је пре неколико година коначно доказано да „Roundup“ изазива рак, нико од мултимилионерских наследника Монсантовог богатства није изгубио своје виле или отишао у затвор.
Такође су избегли затвор и задржали своје виле власнициа хемијских компанија који су за собом оставили смртоносне депоније отпада типа Лав Канала, које и даље изазивају побачаје и урођене телесне мане деце широм земље. Када се сазнало да породица Саклер лаже о безбедности новог лека „Oxycontin“, тврдећи да је мање зависник од других опиоида, уштедели су своје милијарде, а нико од њих није провео ни сат времена у затворској ћелији.

ЗЛОЧИНИ ВЕЛИКИ – НИКО У ЗАТВОРУ
Власници и директори рударских компанија у овој земљи генерацијама су лагали јавност да ће очистити земљу од свог токсичног отпада. Али уместо тога, банкротирају (компаније где су власници), задржавајући своје милионе и остављајући за собом пустош попут лунарног пејзажа. Банкстери попут „Краља исељења“ Стива Мнучина, који је „зарадио“ 200 милиона долара избацивши 36.000 калифорнијских породица из њихових домова, док су његови пријатељи са Волстрита крали трилионе долара, настављају да нам се ругају представљајући се као угледни владини званичници.

Оноре де Балзак је 1834. године тачно приметио (иако мање сажето): „Иза великог богатства крије се велики злочин“.

– Американци су брзо заборавили на породице хиљада малих бизнисмена које је уништио Џон Д. Рокфелер пре него што је Конгрес ставио ван закона његове активности, а Теди Рузвелт уништио његов предаторски монопол.

– Седам директора дувана је лагало Конгрес и узело милионске бонусе. Њихови рођаци настављају да живе у богатству, њихова деца и унуци остају миљеници високог друштва.

– Корпорације за оружје узимају половину буџета Пентагона и краду нам милијарде сваке године. Њихове виле, са пространим собама за слуге и парковима за јахање, и даље окружују Вашингтон, а ми још увек нисмо у могућности да извршимо потпуну ревизију.

У ствари, само су они корпоративни криминалци који су задирали у богатство богатих приведени правди. На пример, Кен Леј је преварио инвеститоре „Енрона“, а Берни Медоф олигархе са Волстрита за неколико милиона. С друге стране, ако можете да зарадите милијарде експлоатацијом, тровањем, преваром или пљачком запослених Американаца, онда сте имуни на прогон. Морамо променити правила.

Сада патимо од кризе која је далеко изнад уобичајене оргије корумпираног капитализма: климатске промене нису само убиле неколико Американаца, оне угрожавају читаву цивилизацију, па чак и будућност људске врсте. Корпорације за нафту и гас знају најмање две генерације да њихове активности не само да уништавају друштво, већ и доводе до масовног изумирања упоредивог са изумирањем диносауруса. Не само да су то заташкали, већ су у великој мери финансирали кампање дезинформација које су водили подмићени активисти и научници и који су лагали медије и Конгрес.

И сада, као и за азбест, дуван и десетине других добро познатих смртоносних производа, рачун је доспео. У овој климатској кризи нафте и гаса, потребна нам је хитна и скупа акција: Америка треба да обнови своју инфраструктуру, и то брзо. Када би, на пример, високонапонски далеководи у Калифорнији и Колораду били постављени под земљом, могли би се избећи најгори пожари изазвани покиданим жицама. Градови од Мајамија до Њујорка су редовно поплављени због пораста нивоа мора, и зато морамо потрошити стотине милијарди на бране, пумпе и обнову струје, воде, јавног превоза и канализационих система.

Толико америчких домова је уништено пожарима и мразом изазваним глобалним загревањем да су грађевински материјали нагло поскупели, а ватростална боја постала је ретка. Лоши момци морају да плате за ово. За то имамо правни основ. Мој отац се пре смрти укључио у тужбу против азбестне корпорације, која му је, након што је платила адвоката, донела 40.000 долара, што је мојој мајци олакшало живот. Неколико држава је добило надокнаду од дуванских компанија за случајеве рака, а савезна влада надгледа обнову старих рудника и депонија индустријског отпада. Иако већина грађана наше земље који су страдали од дивљег капитализма нису добили ни новчића, постоје преседани да лажљивих корпорације одговарају за штету коју нам намерно и свесно наносе.

У најмању руку, могао би се увести порез на угљеник који би се могао користити за обештећење жртава и обнову инфраструктуре. С обзиром на нечувено понашање ових корпорација и повећано финансирање за порицање климатских промена, Конгрес би требало да их натера да плате реституцију и да казни психопатске извршне директоре који лажу јавност. Њихови злочини су опаснији од оних које чине азбестне и дуванске компаније. Без икакве сумње, ово су злочини против америчког народа и читавог човечанства.

Превод З. М.

ИЗВОР: Corporate America’s crimes against humanity must not go unpunished, Thom Hartmann and Independent Media Institute, alternet.org, January 4, 2022.

БОНУС ВИДЕО: