Хоће ли Абу Даби приземљити “Етихад” у Србији

Када се на јесен у авиосабраћај укључи нови превозник из Абу Дабија, нискотарифна авио-компанија „Ер Абу Даби”, којој су потенцијална тржишта и државе Балкана међу којима и Србија, питање је како ће то утицати на пословање „Етихад ервејза” који има 49 одсто удела у „Ер Србији”.

Позната мађарска нискотароифна авио-компанија „Виз ер“ саопштила је да је закључила финални уговор са својим партнером Абу Даби холдинг (АДДХ) компанијом о оснивању нискотарифне компаније „Ер Абу Даби“ која би са седиштем у Абу Дабију на јесен требало да почне да ради.

Путницима ће, како је саопштио „Виз ер“, понудити ниске цене авио-карата уз квалитетну услугу на летовима до бројних дестинација у Европи, на Блиском истоку, у Азији и Африци.

Директор мађарске компаније Јожеф Варади је приликом недавне презентације пословних резултата за трећи квартал указао да су међу потенцијалним тржиштима нове авио-компаније и државе Балкана, Србија, Северна Македонија, Босна и Херцеговина, Хрватска и Црна Гора.

Генерални директор компаније АДДХ, Мухамед Хасан Ал Суваиди је прецизирао да ће главна делатност нове авио-компаније бити успостављање линија ка тржиштима на којима „Виз ер“ послује и бележи високу стопу раста, односно у централној, источној и западној Европи.

Вест је дошла непуних месец дана пошто је „Етихад ервејз”, авио-компанија такође са седиштем у Абу Дабију, која је власник 49 одсто „Ер Србије“, а већ дуже време је суочена са финсијским проблемима, најавила продају 38 авиона, али и отказивање или смањење подршке авио-компанијама у које је инвестирала.

„Ер Абу Даби“ могао би да угрози Етихад у Србији
Како ће се оснивање нове нискотарифне ави-компаније у Абу Дабију одразити на Етихад, а посредно и на пословање „Ер Србије“? Хоће ли тај удар успети да издржи наш национални авио-превозник и шта ако „Етихад“ изађе из „Ер Србије“?

По оцени професора економике саобраћаја на Економском факултету у Београду Слободана Аћимовића, вест о оснивању нове нискотарифне компаније је сасвим логичан потез „Виз ера“, јер су видели да Етихад генерално, не само у Србији, има проблеме. Зато је, сматра он, разумљива одлука да се искористи та тржишна прилика и то престројавање „Виз ера“ на неке линије на којима до сада није имао довољно тржишног утицаја.

На питање, како ће се то одразити на компанију „Етихад ервејз“ , па онда и на „Ер Србију“, он каже да је то сада тешко предвидети.

„Етихад треба посматрати као озбиљну, велику компанију, која је решила да примени стратегију која подразумева излазак из неких бизниса у које је раније ушла, па тако то важи за ‘Алиталију’ и ‘Ер Берлин’. Наравно, не би било добро да се то деси и са ‘Ер Србијом’, али није немогуће да се деси. Алијансе се зачас склопе и расклопе, и не би ме чудило да се ‘Ер Србија’ нађе у стратешком загрљају неког другог, а да то више не буде Етихад“, указао је Аћимовић за Спутњик.

Потребно стратешко партнерство

Он је недвосмилен у оцени да је „Ер Србији“, у сваком случају, потребно стратешко партнерство и због снаге бренда и због такозваног шеровања линија, јер она сама не може да опстане на том турбулентном тржишту, посебно због дуголинијског саобраћаја које је Етихад јако добро организовао.

„Ако неко има проблеме реално је да их решава и да изаће из оних бизниса који нису профитабилни. Никако не бих поредио ситуацију коју је ‘Етихад’ имао са ‘Алиталијом’ која је била много већи проблем у односу на ‘ЕР Србију’ која је била очишћена од дугова и са много вишег нивоа ушла у алијансу са Етихадом него Алиталија“, указао је професор економике саобраћаја.

Консултант за страна улагања Махмуд Бушатлија, међутим, сматра да све што се догађа указује на то да ће и „Ер Србија“ делити судбину оних који су, како каже, већ настрадали у оквиру Етихада, а то, напомиње он, нису само „Ер Берлин“ и „Алиталија“, већ швајцарска авио-компанија „Дарвин”, али и неке на Далеком истоку.
„Ер Србија живи од субвенција и утолико је Етихад овде присутан. Без државних субвенција Етихад би напустио Ер Србију као што је напустио и ове остале. Тренд у цивилном ваздухопловству у ствари је премештање тежишта на нискотарифне фирме које практично дају само нешто мало мање услуга од линијских што се углавном своди на мање пртљага. Ако имате нешто више пртљага плаћате нешто више карту, али ни близу оне цене карата које су у линијском саобраћају“, истиче он за Спутњик.
Припрема се и аеродром…
Комбинација између Виз ера и Абу Даби компаније њему се чини сасвим разумном јер у доброј мери покрива Балкан и веже га са Европом, па чак и са интерконтиненталним летовима према Америци.

„Аеродром у Београду ће се борити да добије више линија те нове нискотарифне авио-компаније и ни у ком случају већину тог промета неће препуштати Нишу“, сматра Бушатлија.

Он подсећа на позицију Ер Србије која по уговору државе о концесији над београдским аеродором са француском компанијом мора да има најмање 45 одсто од укупног промета на аеродорому.

Напомиње, међутим, да се ту рачуна и учинак нискотарифних компанија и зато сматра да ће у тим условима тешко „Ер Србија“ моћи да оствари обавезу из уговора о концесији. Иако је прошле године повећан број путника „Ер Србије“, концесионар је у игру убацио и друге авиокомпаније, углавном нискотарифне, а оне ће све више притискати Ер Србију.
Бушатлија каже да се и по радовима који се изводе на самом аеродорму види да се део платформе за авионе ради у форми оних за нискотароифне. Због малих тарифа и да би што мање таксе плаћали аеродорому они су удаљени од централног терминала и авиону се прилази аутобусом, а не пасарелом, објашњава саговрник Спутњика, који нема дилему да ће се најновија дешавања у Абу Дабију одразити и на српског националног авио-превозника.

Мира Канкараш Тркља / Спутњик