Кредите не дају само банке

Привреда и грађани кредите могу да узимају само код банака, међутим постоје и изузеци од овог иначе врло чврстог правила. Две платне институције добиле су, наиме, за тај посао дозволу од централне банке, али ограниченог домета. Такав зајам мора да буде повезан с извршењем конкретне платне трансакције и искључиво на период до 12 месеци из капитала платне институције. Дозволу су добили „Алтапеј”, познат као купац државног удела у Јубмес банци, и „Вип систем”, обе институције из Београда.

У Народној банци Србије (НБС) кажу да, у складу са Законом о банкама, одобравањем позајмица као пословном делатношћу, то јест давањем кредита, могу да се баве само банке, а изузетно и други субјекти када су за то јасно овлашћени законом. То је, на пример, случај са Фондом за развој, у складу са законом којим се уређује овај фонд.

– Од 1. октобра 2015, а на основу Закона о платним услугама, давањем кредита могу се бавити платне институције, институције електронског новца и јавни поштански оператор ЈП „Пошта Србије”, при чему ове институције могу пружати наведену платну услугу и преко заступника. То је правно лице или предузетник који на основу писаног овлашћења ових институције пружа једну или више платних услуга у складу са Законом о платним услугама и који може почети с радом тек на дан доношења решења НБС о упису заступника у регистар платних институција. Ова лица су дужна да грађанима пруже информацију о томе да наступају у име и за рачун платне институције и да им доставе или учине доступним све неопходне информације о платним услугама које су овлашћени да пружају – кажу у централној банци.

Међутим, врсте кредита које ове институције могу да одобравају врло су ограничене: морају бити повезане с извршењем конкретне платне трансакције – на пример, тако што би се за одређено плаћање употребила кредитна картица – и могу се одобравати искључиво на период до 12 месеци из капитала платне институције. Специфичност ове врсте кредита огледа се, дакле, у томе што се она одобрава искључиво за извршење конкретне платне трансакције, а не тако што би се одређени износ новчаних средстава ставио на располагање кориснику кредита, који би потом тај износ могао да користи за различите намене – на пример, за више нових трансфера одобрења, подизање готовог новца, орочавање целог или дела примљених новчаних средстава…

– Због тога истичемо да су за пружање ове услуге грађанима до сада дозволу добиле само две платне институције. Напомињемо да је пословање поменутих нових пружалаца платних услуга – платних институција и институција електронског новца детаљно уређено и корисници њихових услуга су у потпуности заштићени кроз режим лиценцирања и надзора који над њима спроводи НБС. С друге стране, ако би се одређени субјекти мимо правила која смо навели бавили одобравањем позајмица, то јест кредитирањем, тада би се радило о неовлашћеном кредитирању – кажу у централној банци.

Такви случајеви су када неко уновчава чекове уз наплату провизије или даје новац у замену за средство обезбеђења и уз одређену камату. Такође, један број привредних друштава нуди грађанима инвестирање новца у рекламе којима се гарантује исплата добити. Законом о банкама је прописано да се нико осим банке не може бавити примањем депозита, давањем кредита и издавањем платних картица, осим ако је за то овлашћен законом. Обављање делатности кредитирања без изричитог законског овлашћења или примања депозита без дозволе НБС законом је дефинисано као кривично дело.

Дакле, само банка која има дозволу за рад коју је издала НБС може да се бави давањем кредита и примањем депозита. Под одређеним условима и уз претходну њену дозволу, кредите ради извршавања платних трансакција могу одобрити и платне институције и институције електронског новца. Смисао законских ограничења јесте да се заштите грађани и спречи да се овим пословима баве лица која не испуњавају минималне кадровске и техничке услове и не располажу капиталом којим гарантују повраћај новца, нити их контролише нека институција.

Јована Рабреновић / Политика