Према подацима портала Ер вижуал, индекс загађености у деловима Београда је јутрос у 7.30 часова око 150, што значи да је ваздух нездрав. Препорука је да се не отварају прозори када је оваква загађеност. Велика загађеност је и у многим другим градовима у Србији, док је у Ужицу, Горњем Милановцу и Новом Пазару „јако загађен”.

Београд је синоћ био седми на листи најзагађенијих градова у свету, јутрос је на 33 месту.

Индекс загађености је у 7.30 износио 151 у Београду, што значи да је у ваздуху готово 20 пута више честица него што су препоруке Светске здравствене организације.

Ваздух је према подацима Ер Вижуала нездрав и у Ужицу (238), Горњем Милановцу (232), Новом Пазару (223), Чачак (199), Косјерић (196), Нови Сад (186), Ниш (184), Нови Београд (174), Панчево (173).

Када је ваздух “јако загађен” озбиљне здравствене тегобе се могу очекивати и код здравих особа и у осетљивим групама популације, наведено је на сајту. Осетљиве групе су стари, деца, особе са обољењима срца и плућа.

Препорука је да се избегавају све физичке активности у спољашњој средини, да се скратити боравак на отвореном и преусмери обављање уобичајених активности у затворени простор док се не побољша квалитет ваздуха.

Такође, не препоручује се отварање прозора и проветравање како загађен ваздух не би продро унутра.

Индекс загађености ваздуха формира се на основу испитивања концентрације шест главних загађивача: ПМ-2,5 честица, ПМ-10 честица, угљен-моноксида, сумпор-диоксида, азот-диоксида и озона у нивоу земље.

ПМ честице од 2,5 микрона су најопасније јер су најмање. Оне настају сагоревањем фосилних горива – ауспуси аутомобила, грејање на дрва и угаљ.

Према подацима Агенције за заштиту животне средине, загађењу ваздуха највише доприносе мала индивидуална ложишта (75 одсто), индустрија (30 одсто) и друмски саобраћај (шест одсто).

Политика

Бонус видео