ЈЕДАН ОБИЧАН РАДНИ ДАН
Легенда:
ПСГ: Председник Свих Грађана
БЕБА: Зна се ко је Беба
***
ПСГ: Свиђа ми се ово с вуком, мало ми је непријатно… али, свиђа ми се…
БЕБА: Зар си сумњао?! Што непријатно?
ПСГ: Нисам, далеко од тога… Али знаш мене… (снебивљиво се осмехује, као она аждаха кад је срела Сер Жилета)
БЕБА: „Пучина је стока једна грдна.“ Веруј ми, ово је одлично!
ПСГ: Добро је… Нешто ми мило око срца…
БЕБА: Сад само да видимо кад да кренемо с Медићем… Оно, „завијам да би ме чуо чопор мој“. Или да ипак сачекамо с тим…
ПСГ: То ће да крене само од себе, чуди ме да већ није… Рекао си да ће брзо.
БЕБА: Кажем ти ја, мреже су чудо, још који дан и то ти је завршено.
ПСГ: То можда можемо кад крене прича о формирању ЗСО. „Уз силне напоре и тешкоће“, бла, бла, бла… Па да иде оно: „Бојте се пси.“ Они су пси, а ми смо вукови, капираш…
БЕБА: Наравно. Тако сам и мислио.
ПСГ: Ипак је мало чудно – Ја вук… Никако да се навикнем…
БЕБА: Шта је чудно, па видео си оно истраживање, само си ти вук, остало су све лисице, змије, свиње и понека кокошка.
ПСГ: Ех, да, добро си ме подсетио… Оно је било одлично! Хвала ти.
БЕБА: Ма шта „хвала“, пусти то… Служимо народу… Негоооо…
ПСГ: Шта је сад?! Говори!
БЕБА: Шта ћемо с осталима?
ПСГ: Којим „осталима“?
БЕБА: Како којим, Невена, Кебара, Миленко, Сташа…
ПСГ: Мислиш, „чопор мој“? (грохотом се смеје)
БЕБА: Да, да, у праву си… Онда смо све решили. Љуби брат!
Драгана Миљанић
БОНУС ВИДЕО:
