Двојица немачких генерала у пензији позивају на протесте: Желимо мир са Русијом

Отворена писма двојице пензионисаних генерала некадашње Народне армије Демократске Републике Немачке (ДДР), у којима се захтева спречавање новог рата Немачке и Русије, прилично су ускомешала немачку јавност.

Оба писма уручена су у понедељак аташеу за одбрану у амбасади Руске Федерације у Немачкој Сергеју Чухрову, преноси портал РТ на немачком.

У ова два писма, која се одлично надопуњавају, пензионисани генерал-потпуковник и бивши заменик министра одбране ДДР-а Манфред Грец, као и генерал-мајор у пензији Зебалд Даум, износе своје ставове о актуелној ратној хистерији у Немачкој и земљама чланицама НАТО-а.

Овим писмима не недостаје ни јасноћа ни аналитичка оштрина, додаје се и, у исто време, она исказују веома болна немачка сећања на ужасе Другог светског рата.

“Племенити циљ – пораз Русије”
У писму под насловом “Немачки тенкови против Русије ‒ бура у мојој савести”, генерал-потпуковник Грец пише да се “често расправља о томе да ли смо постали страна у рату и да ли у ескалацији треба да идемо још даље”. За генерала Греца, међутим, фронтови су већ успостављени: “Ми смо усред рата. Уосталом, како да то другачије назовемо, када су већ испоручени тенкови и друго тешко наоружање, са ‘племенитим’ циљем да се порази Русија?”

У писму под насловом “Протест против помоћи Немачке Украјини тенковима и другом тешком ратном опремом”, генерал-мајор у пензији Зебалд Даум поставља питање: “Да ли су Немци већ заборавили да није Русија та која се померила на границе Немачке или ЕУ, већ да се НАТО трупе данас налазе на границама Русије?” Он подсећа и да су САД и НАТО извели државни удар у Украјини 2014. године, протерали легално изабраног председника и до зуба наоружали Украјину, коју су потом окренули против Русије.

Генерал Даум поставља и питање захвалности немачког народа: “Да ли је то захвалност за све што су Совјетски Савез и Русија учинили за Немачку?”

Листа руских добрих дела је веома импресивна, додаје он, “поготово зато што ништа слично не можемо видети у нашим медијима, који чине све да позитивне ствари о Русији што пре нестану из немачког сећања.” Најпре чињеница да, упркос 27 милиона совјетских жртава, Црвена армија и совјетски народ после 1945. године “нису мрзели Немачку као што се тренутно поново дешава у Немачкој.”

Важно је нагласити и да у овим изјавама недостаје било каква страначка и политичка оријентација. Генерали траже подршку свих оних који желе мир са Русијом и свих оних који не желе да им ставове диктирају ратнохушкачке странке и медији.

Оба писма већ су усталасала цивилно друштво у источној Немачкој. На пример, Управни одбор удружења Источне Немачке, са својих 30-ак чланица, од којих многе покривају читаву Немачку, позвао је све заинтересоване грађане да дигну свој глас за мир.

Горка сећања на ратно детињство

У наставку преносимо најупечатљивије делове из ових писама. Прво писмо потписао је пензионисани генерал-потпуковник Грец.

“Опет је дошло то време”, констатује на почетку генерал-потпуковник. “Мноштво уплашених људи, оних који су заборавили или арогантно занемарили историју, оних који се осећају позваним да управљају нашом земљом и да прате нашег трансатлантског партнера са вазалном оданошћу. Сви су они чезнули и причали о томе: да медијски пејзаж поново доведу у ред, а сада их званично подржава и савезни канцелар. Тенкови на истоку су свршена ствар.”

“Многима се од тога диже коса на глави и буде се лоше успомене, па и мени”, наставља генерал. “То су моје успомене из детињства. Рођен сам 1935. године и заправо сам дете Другог светског рата. Био сам превише млад да би ме злостављали немачки фашисти, али довољно стар да схватим да рат значи неизмерну патњу, беду и уништење. У рату сам изгубио оца. У једном бездушно хладном писму команданта његове чете писало је да је мој отац ‘пао у херојским одбрамбеним борбама против бољшевичког непријатеља, за фирера, народ и отаџбину…’.”

Нарочито су упечатљиве евокације ратних успомена из његовог детињства: “Повремено ми се јаве сећања на то да смо као дечаци седели на железничком насипу и посматрали војне транспорте, на којима је, огромним белим словима, писало: ‘Точкови се морају окретати за победу.’ Данас медији пишу: ‘Немачки тенкови иду према Русији’. Паралеле је лако уочити. Ноћна бомбардовања, ваздушне узбуне, запаљени Кемниц, ту, пред мојим очима и недалеко од мог села, све је то довело до тога да сам још као дете почео да мрзим рат и да жудим за миром. Коначно, крај рата сам доживео као ослобођење Немачке од фашизма од стране совјетске армије.”

Од тих догађаја прошло је скоро осам деценија. Тадашњи дечак израстао је у 88-годишњака, са испуњеним животом у времену богатом историјом.

“То укључује 38 година службе за очување мира у нашој Народној армији, а укључује и шест година проведених на студијама у Совјетском Савезу. Искрено признајем да волим ову земљу и добро знам да се данашња Русија не може поредити са Совјетским Савезом. Али, остали су они чији су се очеви и дедови борили за своју отаџбину против немачког фашизма и ослободили нас. Топли, драги људи, пријатељи!”

“Путин је крив за све”

“То је читава мешавина осећања која се у мени јављају,” каже генерал Грец, “али данас доминирају бес и разочарање. У мени кључа бес када видим потпуно неосновано и једнострано пребацивање кривице на Русију, обично на Путина: на ‘Путина агресора’, на ‘Путина ратног злочинца’. Путин је крив за све што се тренутно дешава у свету.”

“Заборављена је”, додаје генерал, “или је намерно скривена цела историја рата у Украјини, као што је заборављено и кршење обећања Запада у вези са ширењем НАТО-а на исток. Заборављен је и Путинов говор у Бундестагу из 2001. године, када је пружио руку Немцима и понудио мирољубиву сарадњу, а затим се опростио уз овације. Заборављен је и Путинов говор на Минхенској безбедносној конференцији 2007. године, када је говорио о претњи руским безбедносним интересима какву представља експанзија НАТО-а на исток”.

Све то данас у њему изазива само бес: “Бес се јавља када госпођа Бербок, уосталом, министарка иностраних послова и први дипломата наше земље, потпуно неупућена и без било каквих дипломатских вештина, па чак и без имало пристојности, обећава: ‘Упропастићемо Русију’.”

Када је реч о тактичком нуклеарном нуклеарном наоружању, генерал Грец пише: “Заборавили смо на Хирошиму и Нагасаки, та два јапанска града који су први постали жртве атомског бомбардовања, без икакве војне потребе. У том тренутку, Други светски рат је био одлучен, како у Европи, тако и на Далеком истоку. А, као што знате, ове бомбе нису бацили Руси! Заборавили смо на све патње и беду, на смрти које се броје у десетинама хиљада и на вишедеценијске дугорочне последице изазване са ове ‘две мале бомбе’ по данашњим стандардима. То је незамислива и неодговорна игра ватром. Као бивши војник, свима који размишљају о таквој авантури, поручујем: ‘То су заиста ратни злочини’!”

“То је највећи ратни злочин у људској историји, а њега су починиле Сједињене Државе”, подсећа генерал Грец.

Куда иде Немачка?

Још више забрињава то што политичари, пре свега они који се налазе на кључним позицијама у Немачкој, одбијају да саслушају мишљења искусних војних лица: “Сматрам да је не само жалосно, већ и забрињавајуће, то што наши политичари, поготову они који седе у влади, одбијају да саслушају савете. Овде мислим на мишљења искусних војних лица, специјалиста у својим професијама, који све више одлазе у задњи план и више се не примећују у јавности. Зар не би требало да нас забрињава када генерал Кујат, који је иначе одличан стручњак, мора да изнесе своју изузетно реалистичну процену ситуације у Украјини у једном швајцарском часопису?”

“Или када начелник Генералштаба америчке војске, генерал Мили, мора да прихвати прекоре Бајденове администрације због своје реалистичне процене ситуације у Украјини”, пише генерал. “Његове речи данас окружује зид ћутања.”

Све се, уосталом, одвија под слоганом: “Не може бити онако како не би требало да буде”, закључује генерал Грец. “И све остаје тако да ми Немци, уз нашу вазалну лојалност, верно следимо ратну политику САД. Питам се: Куда иде Немачка? Или, да парафразирам песника Хајнриха Хајнеа: ‘Ако ноћу помислим на Немачку, губим сан!’.”

Генерал Грец завршава своје писмо обраћањем свима онима који не желе рат са Русијом: “Подигните свој глас, не кријте се.” Ово писмо је најзад, како он каже, написао према својој савести. “И, молим вас, проверите своју.”

Немачка је страна у рату

Аутор другог писма, генерал-мајор Зебалд Даум, упозорава Немце да је одлуком о слању тенкова Украјини потврђена изјава Бербокове да се Немачка налази у рату са Русијом:

“Одлуком савезног канцелара Савезне Републике Немачке Шолца и његове владе да испоруче Украјини 14 тенкова ‘леопард 2’, као и да дозволе другим земљама НАТО-а да им пошаљу тенкове, Немачка улази у нову фазу рата против Русије, чиме потврђује изјаву своје министарке иностраних послова да се већ налази у рату са Русијом.”

“Овом одлуком Немачка не само да продужава рат у Украјини,” додаје генерал Даум, “већ Немачка постаје страна у рату. Истовремено, Русија постаје непријатељ немачког народа, а све што је некада било посебно важно у пријатељским односима са Русијом, посебно на истоку, али и у Немачкој у целини, неповратно се разара.”

У наставку, генерал Даум подсећа на неколико важних историјских чињеница.

Пре свега на чињеницу да је Совјетски Савез имао “највеће заслуге у ослобађању немачког народа од Хитлеровог фашизма са преко 27 милиона мртвих.”

“Али, након 1945. Црвена армија и совјетски народ нису мрзели Немачку, као што се тренутно поново ради у Немачкој против Русије”, каже генерал-мајор.

Руси су заслужни и за поновно уједињење Немачке, а “без њиховог пристанка не би било ни ‘Уједињене немачке отаџбине’.”

Никада више рат?

Русија је добровољно повукла своје војне снаге из Источне Немачке, “у доброј вери и због добросуседских односа, док америчке окупационе снаге остају у нашој земљи.” Није Русија та, уосталом, подсећа генерал, која се “померила на границе Немачке или ЕУ, већ се НАТО трупе сада налазе на границама Русије.”

Коначно, пише генерал Даум, сукоб у Украјини није почео 2022: “Запамтите да су САД и НАТО извели државни удар у Украјини још 2014. године, да су протерали изабраног председника ове земље, наоружали Украјину и окренули је против Русије, и отпочели рат дуг осам година рата против једног дела свог народа.”

Да ли је све то сада заборављено и где је ту немачка захвалност? “Да ли је ово хвала за све што су Совјетски Савез и Русија учинили за Немачку, или смо и по трећи пут спремни за рат против Русије?.” И треба ли Немце на то стално изнова подсећати? “Да ли су битке код Стаљинграда или Курск атако брзо заборављене, или, напротив, желимо да преокренемо ове поразе?”, пита генерал Даум.

“Никада више рат”, то је раније у Немачкој било сматрано за неписано правило. “Мржња и ратна галама против Русије више никада не би требало да превладају у Немачкој и никада више не би требало да нас подстакну на рат против народа Русије.”

Генерал Даум своје писмо закључује следећим речима: “Дижем свој глас у знак протеста против испоруке тенкова и друге тешке ратне опреме од стране Немачке, која ће довести само до продужења рата и убијања у Украјини. Нека превлада разум и нека нам што више људи помогне да зауставимо рат.”

РТ

БОНУС ВИДЕО: