Сарајево, град без 157.000 Срба

Сарајево, град без 157.000 Срба.

Недавно је градоначелник Источног Сарајева Љубиша Ћосић најавио да ће на свим улазима у тај град бити постављене табле са натписом „Град Источно Сарајево – град 157.000 сарајевских Срба који су морали да га напусте”. То ће, рекао је он, бити одговор на табле које су постављене на улазима у Сарајево, а на којима пише „Град Сарајево – 1.423 дана под опсадом”.

Према писању сарајевских медија, табле са натписом о наводних 1.425 дана опсаде, који вређа протеране сарајевске Србе исто колико их вређа и онај написан на плочи на сарајевској Вијећници на којем су Срби представљени као злочинци, постављене су на основу одлуке Владе кантона Сарајево с циљем да, како наводе, „подсећају на најдужу опсаду у модерној историји ратовања”.

„Нажалост, политичко Сарајево је до те мере огрезло у својим накарадним ставовима и политичким провокацијама према Републици Српској да и на таблама на улазу у Сарајево наводи како је то град који је био 1.425 дана под опсадом, што, наравно, није тачно. Током ратних дешавања Сарајево није било опкољен град, нити је било под опсадом. То је био подељен град, чији највећи део је контролисала Војска Републике Српске. Протерани сарајевски Срби с подручја која су у то време припадала Републици Српској, попут Грбавице, Илиџе, Вогошће, Хаџића, Рељева, и данас се добро сећају чиме су их све са Игмана и Дебелог брда, на пример, засипали припадници Армије РБиХ”, рекао је Ћосић за „Политику”.

Стога су, каже он, одлучили да на неистине одговоре тако што ће поставити табле на улазима у Источно Сарајево, које је истинско место 157.000 сарајевских Срба који су морали да напусте град у којем су се родили и живели.

„Данашње две трећине становника Источног Сарајева су Срби који су протерани из Сарајева. Више од 100.000 Срба који су пре рата живели у Сарајеву неповратно је отишло са ових простора и имамо обавезу да стално указујемо на ту чињеницу. Табле које ћемо поставити биће одговор на табле постављене на улазу у суседно Сарајево, али ће истовремено бити и показатељ да је Источно Сарајево град свих оних 157.000 Срба које је бошњачка политика отерала из њиховог града”, наглашава Ћосић.

Натпис на таблама постављеним на улазима у Сарајево политиколог из Источног Сарајева Филип Матић разуме као једну од многобројних „пропагандних дечјих метода” којима се служи бошњачко Сарајево. Сматра да се то ради смишљено и с намером да се Срби представе као неко ко јe у њихову БиХ дошао са стране, односно из Србије, и опседао њихов главни град, што је велики апсурд.

„Против тога се треба борити чињеницама, научно и искључиво аргументима, које ћемо износити у јавном простору, али и у оквирима науке и научним радовима. Историја има довољно материјала који ће да анализира и да исмеје све ове дечје пропагандне методе које користи политичко Сарајево”, изјавио је Матић за „Политику”.

На најаву градоначелника Источног Сарајева на који ће начин одговорити на постављање табли на улазима у Сарајево, реаговала је његова колегиница из суседног Сарајева Бењамина Карић. На свом фејсбук профилу она му је, између осталог, поручила да „’протеране табле’ може послати у затворе у којима казне служе ратни злочинци”.

Одговор градоначелнице Сарајева и није неко изненађење с обзиром на то да је баш она забранила да се на споменику подигнутом на Казанима, једном од већих стратишта сарајевских Срба, напише ко су жртве, а ко џелати, иако јој је добро познато да су на ту локацију припадници Армије РБиХ доводили и убијали искључиво ненаоружане сарајевске Србе, цивиле. Одлуком Карићеве они су на поменутом споменику представљени као „грађани Сарајева”.

Наука и култура/Политика

Бонус видео