Дечји рад није проблем за климатске терористе

Дечји рад није проблем за климатске терористе

Владајућој класи, моћној елити и медијима недостаје енергетска писменост, због чега можда избегавају да говоре о ружној страни „зелених“ мандата и субвенција. Пре него што било ко у Вашингтону одлучи да купи турбине на ветар, соларне панеле или електрични аутомобил, требало би да прочитају књигу „Експлоатација чисте енергије“ номиновану за Пулицерову награду и да сами одлуче да ли желе да деле злочине против човечанства и деградацију животне средине људи са жута, смеђа и црна жели да финансијски подржи боју коже у земљама у развоју како би богате земље постале зелене.

Невероватно скупа трансформација

Богатство без етичких или моралних стандарда за мање добростојећих може бити опасно и смртоносно за јефтину радну снагу радника. Видели смо у Катару утицај на доступну радну снагу јер  је ова земља морала да изгради седам нових стадиона за деценију да би била спремна за Светско првенство 2022, што је резултирало „прихватљивим” бројем  више од 6.500 радника миграната који су умрли између 2011. и 2020. градећи инфраструктуру Светског првенства, користећи јефтину радну снагу за једнократну употребу, што изазива многа питања како код гледалаца, тако и код учесника који подижу наше етичка и морална уверења која проистичу из ужасног броја.

Прелазак на производњу енергије из ветра и сунца показао се изузетно скупим за богате земље попут Немачке, Аустралије, Велике Британије и САД, које представљају 6 процената светске популације (508 милиона наспрам 8 милијарди). Ове богате земље сада имају неке од највећих трошкова за своју електричну енергију, док у сиромашнијим земљама у развоју које тренутно не користе нафтне производе из 20. века, многа деца умиру сваке године јер производи од фосилних горива који се користе у богатим земљама нису доступни.

Ако погледамо даље од неколико богатих земаља, видимо да најмање 80 одсто човечанства, односно више од шест милијарди људи на свету, преживљава са мање од 10 долара дневно, и да милијарде људи који имају мали или никакав приступ на електричну енергију, снабдевају политичари најскупљим методама генерисања струје с прекидима. Енергетско сиромаштво је једна од најгорих криза 21. века, али једна од оних о којима се најмање говори. Не треба да узимамо енергију здраво за готово. Богате земље можда могу да издрже скупу струју и гориво, али не и оне које најмање себи могу приуштити да живе у „енергетском сиромаштву“.

Експлоатација сиромашних

Пре неколико деценија биле су фабрике у текстилној индустрији које су се заинтересовале за човечанство, али данас је то „зелени“ покрет, који доминира сиромашним земљама у развоју, који тражи по сваку цену егзотичне минерале и метале.

Данас богате земље знају да земље у развоју немају готово никакве законе о заштити животне средине и о раду, дајући овим земљама неограничене могућности да експлоатишу жуте, смеђе и црне људе и загађују њихове пејзаже.

Недавни извештај Међународне агенције за енергију (ИЕА) каже:

„Типичан електрични аутомобил захтева шест пута више минерала него конвенционални аутомобил, а ветропарк на копну захтева девет пута више минерала него електрана на гас.“

Литијум троугао и Комго кобалт

Литијум: Више од половине светских резерви литијума налази се у три јужноамеричке земље које се граниче са Андима: Чилеу, Аргентини и Боливији. Ове земље се заједнички називају „литијумски троугао“.

Кобалт: Демократска Република Конго  производи 70 процената светског кобалта. Иако не постоји недостатак еколошких проблема са кобалтом, главна питања су људска права: опасни услови рада и дечји рад. Кобалт је отрован метал. Продужено излагање и удисање кобалтове прашине може изазвати здравствене проблеме ока, коже и плућа.

Никл: Кључна компонента батерија за електричне аутомобиле која се налази одмах испод земљине коре у кишним шумама Индонезије и Филипина. Због тога се никл вади у хоризонталном отвореном рударству, што доводи до широко распрострањеног уништавања животне средине: крчења шума и уклањања горњег слоја тла.

Бакар: Чиле је водећи светски произвођач бакра. Већина чилеанског бакра се копа у отвореним коповима. Ова врста рударства негативно утиче на вегетацију, горњи слој тла, станишта дивљих животиња и подземне воде. Следећа три велика произвођача бакра су Перу, Кина и поново озлоглашена Демократска Република Конго.

Крвави минерали уместо крвних дијаманата

Без моралних или етичких брига о потрошној радној снази, богате земље настављају да субвенционишу куповину електричних возила и изградњу ветроелектрана и соларних електрана. Ове субвенције пружају финансијске подстицаје земљама у развоју које извлаче ове „зелене“ материјале да наставе са експлоатацијом сиромашних људи и деградацијом животне средине у њиховим пределима. Да ли се ове субвенције могу класификовати као етичке, моралне и друштвено одговорне према експлоатисаним?

Многи од нас су имали прилику да виде филм из 2006. „Крвави дијаманти” са Леонардом Дикаприом у главној улози, који бележи многе сличне злочине који се сада дешавају у потрази за „минералима крви”, оним егзотичним минералима и металима који подржавају „ зелени” покрет у богатим земљама, који настављају да подстичу деградацију животне средине у пределима света у развоју, и који намећу зверства грађанима жуте, смеђе и црне радне снаге експлоатисане за зелени покрет неколико богатих нација.

Дечји рад и уништавање природе

Године 2021. коаутор сам књиге номиноване за Пулицерову награду „Експлоатација чисте енергије“.  Књига одлично говори о недостатку транспарентности утицаја зеленог покрета на експлоатацију човечанства у свету у развоју, који копа егзотичне минерале и метале виталне за производњу батерија потребних за складиштење „зелене енергије“. У овим земљама у развоју, ове рударске операције експлоатишу рад деце и одговорне су за најгоре повреде људских права рањивих мањинских група. Такође, ове операције директно уништавају планету уништавајући животну средину.

Сваки појединац треба да унапреди своју енергетску писменост и да зна где и како се копају литијум, кобалт, никл, бакар итд, и каква се злодела над човечанством и уништавањем животне средине чине у земљама у развоју жуте, смеђе и црне коже. Са овим знањем о ланцу снабдевања овим „крвним минералима“ потребним да подрже мандате богатих земаља и субвенције за зелену електричну енергију, они, онда, могу донети сопствену одлуку о томе да ли да финансирају ове злочине експлоатације или не.

Аутор: Роналд Штајн

Извор: https://eike-klima-energie.eu/

Превод: Милан Старчевић/ „Заштитимо Јадар и Рађевину“

Васељенска

БОНУС ВИДЕО: