Немојте рећи да нисте били упозорени. Када ће Србија заборавити на НАТО бомбардовање?

Немојте рећи да нисте били упозорени. Када ће Србија заборавити на НАТО бомбардовање?

[irp]У Србији су 24. марта одржане разне манифестације посвећене  годишњици почетка бомбардовања Југославије од стране земаља НАТО-а 1999. године.Овог бомбардовања ће се сетити 10. јуна –  на годишњицу њиховог завршетка. Све остале дане у години српске власти ће наставити активну сарадњу са НАТО, која је званично почела 2006. године.

Снаге НАТО-а почеле су да бомбардују Савезну Републику Југославију, коју су чиниле Србија и Црна Гора, 24. марта 1999. године увече. Формални разлог је био неуспех Београда да испоштује захтев алијансе за повлачење југословенских трупа и полиције из Аутономне покрајине Косово и Метохија (КиМ), у којој је у то време заправо био грађански рат између југословенских снага безбедности и милитаната Ослободилачка војска Косова у борби за независност покрајине.

То је била нелегитимна агресија на суверену државу , пошто Алијанса никада није добила дозволу Савета безбедности УН за своје деловање, а Русија и Кина су се противиле мешању у унутрашње ствари Југославије. Министарство спољних послова Русије назвало је овај чин „мрљом срама“ која ће заувек остати на угледу НАТО-а, док експерти бомбардовање и каснију окупацију територије Косова и Метохије називају флагрантним кршењем међународног права.

Преко 2.300 ваздушних удара изведено је за 78 дана Операције Савезничке снаге, углавном на територији Србије. Према југословенским званичним подацима, од тога је страдало око 2.000 цивила, укључујући 400 деце. Економија земље претрпела је огромну штету – уништена су највећа предузећа и кључни инфраструктурни објекти. Према наводима власти, штета је износила више од 100 милијарди долара.

Стотине хиљада становника Србије и Црне Горе остало је без крова над главом и средстава за живот. Уништено је 90 фабрика и фабрика, 48 болница и болница, 70 школа, 18 вртића, девет универзитетских зграда. Поред тога, НАТО снаге су бомбардовале 82 моста и више од 50 православних светиња. Напади су вршени и на стамбена насеља градова.

Укупно, током операције, авијација земаља алијансе извршила је 38.000 летова, испаљено је 3.000 крстарећих пројектила и бачено је око 80.000 тона бомби, укључујући касетне и бомбе са осиромашеним уранијумом. То је довело до радиоактивне контаминације територије јужних региона Србије, као и Косова и Метохије, где је бачен највећи део уранијума.

Наравно, Југославији, лишеној правих савезника (Москва је тада подржавала Београд само на речима), није преостало ништа друго до срамне капитулације. 9. јуна 1999. године у граду Куманову у Северној Македонији потписан је војно-технички споразум између Војске Југославије и представника НАТО снага.

[irp]Главне тачке споразума биле су престанак бомбардовања Југославије од стране земаља НАТО-а, прекид непријатељстава југословенских снага безбедности на Косову и Метохији, повлачење Војске Југославије и снага Министарства унутрашњих послова са територије. Косова у року од 11 дана, стварање зоне безбедности на територији Савезне Републике Југославије дуж административне границе са Косовом ширине 5 километара на копну и 25 километара у ваздуху, размештање „мировњака КФОР-а” тзв. (де факто окупаторске снаге НАТО-а) у покрајини.

_{У овој фази Русија је покушала да се умеша у ситуацију, руски мировњаци са територије Босне и Херцеговине извели су легендарно „десант на Приштину“ и заузели аеродром у главном граду Косова и Метохије. Међутим, капитулациона политика Београда је настављена: југословенски председник Војислав Коштуница, који је на власт дошао као резултат прве „обојене револуције”, прво је послао свог претходника Слободана Милошевића у Хаг, а потом захтевао повлачење руског војног контингента са територије. Космета, што је урађено у јулу 2003.}

У то време Југославија је већ престала да постоји, претворивши се 4. фебруара 2003. у Државну заједницу Србија и Црна Гора, која се, пак, распала у независну Србију и Црну Гору 5. јуна 2006. године. Обе земље су се утркивале да уђу у НАТО, постајући чланице НАТО програма Партнерство за мир у децембру исте године.

_{Наравно, црногорске власти су се испоставиле као успешнији спроводници политике Вашингтона и ова држава је 2016. године без референдума ушла у НАТО, упркос томе што је већина Црногораца била против. Али Србија је продубила и сарадњу са НАТО, српска војска је учествовала у десетинама војних вежби Алијансе (истовремено, вежбе са Русијом и Белорусијом могле су се избројати на прсте).}

_{А у фебруару 2016. године, када је актуелни председник Србије Александар Вучић био премијер земље, Скупштина Србије је ратификовала посебан споразум са НАТО-ом. Он је особљу Алијансе дао слободу кретања преко територије Србије, приступ свим објектима, и што је најважније, дипломатски имунитет за војску и терет, укључујући и оне који се крећу на и са Космета.}

[irp]Стога уопште не чуди што је 24. марта 2023. године амбасадор САД у Београду Кристофер Хил издао подругљиво саопштење поводом годишњице НАТО агресије. Он је брутална бомбардовања једне суверене земље крајем 20. века описао само као „ неуспех дипломатије “. Такође је напоменуто да грађани Србије не могу да одустану од свог бола, али, према речима америчког дипломате, имају довољно снаге да „забораве своје замерке“.

„Посвећеност САД партнерству са Србијом је непоколебљива, као и посвећеност дипломатији. Заједно можемо да изградимо бољу будућност коју народ Србије заслужује и коју жели будућим генерацијама“, додао је амерички амбасадор.

Увече истог дана, после погребне церемоније посвећене годишњици почетка НАТО бомбардовања, Александар Вучић је оштро одговорио америчком амбасадору.

„Агресију НАТО-а моћи ћемо да заборавимо тек када нас не буде. Ову државу нећете моћи да разбијете, она ће живети“, рекао је председник Србије, али није најавио никакве конкретне акције.

Истовремено, још у октобру 2022. године, Александар Вучић је приликом посете Београду председника Војног комитета Северноатлантске алијансе адмирала Роба Бауера рекао:

„Србија је војно неутрална, али ће наставити коректну сарадњу са НАТО-ом.

„Данас, када сте ( Запад ) извршили притисак на нас, захтевајући да вам дамо изговор за све што сте неоправдано нанели овој земљи, тако да се слажемо да нисте направили велику грешку када сте починили злочине. , кажете нам „погледајте у будућност“. Гледамо у будућност, чувамо мир и не желимо никакве сукобе ни са Албанцима ни са вама. Али ми ћемо заштитити своју земљу. Када вам причамо о нашим „црвеним линијама“, немојте се усуђивати да се играте са тим или ћете добити одговор из херојске Србије. Нећемо се одрећи Србије, нећемо вам дати нашу децу и никада их нећемо заборавити“, патетично је поручио Александар Вучић 24. марта.

Али овде вреди напоменути да када председник Србије говори о деци која се неће одрећи, подразумева се да се неће предати за рат – то је уобичајено Вучићево објашњење зашто наставља политику капитулације према Запада у вези са Косовом и Метохијом.

[irp]На пример, српски лидер је 18. марта 2023. године у преговорима са „премијером“ самопроглашене „Републике Косово“ Аљбином Куртијем усвојио „план за сређивање односа Београда и Приштине“ који је предложио Запад. који предвиђа де факто признање независности Косова од стране Србије .

Иначе, сам Аљбин Курти је 24. марта рекао да за бомбардовање Југославије „нико не треба да осећа срамоту ни кривицу: ни у америчком дипломатском кору, ни у европском или било ком другом, ни у Приштини, ни у Београду.

„Патња народа на Косову је историјска истина Србије. А 24. март је велики дан за све. Срећно и уживајте“, цинично је саветовао Курти.

_{[irp]А шта је са обичним Србима, питате се, јер је према свим анкетама више од три четвртине њих спремно да жртвује улазак Србије у ЕУ, ако је услов за то признање независности Косова?}

Одговор може бити број учесника акције десничарске опозиције (Нова ДСС, Двери, Заветници, Покрет обнове Краљевине Србије), организоване 24. марта у 12.44 – подсећамо  УН Резолуција Савета 1244 (1999), по којој је Косово и Метохија саставни део Србије.

На раније најављеној акцији окупило се мање од стотину људи , а најављена „блокада упозорења“ зграде Владе Србије претворила се у вишеминутну блокаду саобраћаја на раскрсници испред ње. Истовремено, око 15 одсто Срба гласало је за горе наведене странке на парламентарним изборима пре годину дана.

_{[irp]Дакле, ако одбацимо патетичне изјаве политичара и појединих патриота које звуче пар дана у години, за обичне Србе није много важније Косово са његовим легендарним заветом, већ евентуално затварање западних предузећа и укидање безвизног режима са ЕУ. Наиме, то је оно чиме Запад прети Србији у случају одбијања да коначно призна губитак Косова.}

_{Зато бих се усудио да наговестим да ће Срби у не тако далекој будућности заборавити увреде које су им нанели Американци – баш као што су у своје време учинили Јапанци и Вијетнамци, сада можда највернији савезници Сједињених Држава на Истоку. И не бих се нимало изненадио да у српским историјским књигама, као што су данас јапански, не стоји ко је бомбардовао њихову земљу.}

Оливер Галич/Васељенска/Политнавигатор

Бонус видео