ТАЈНА О ЖИВОТИЊАМА… Старац Николај Гурјанов и његов мачак Липа

0
животиња

(Фото: Фото: Depositphotos)

На ову тему, позивамо вас да прочитате књигу Светог Луке Војно-Јасењецког „Дух, душа, тело“. У њој се посебно каже: „И дух животиња, наравно, мора бити бесмртан, јер и он има почетак у Духу Божијем, бесмртном Духу. Идеја о бесмртности духа животиња јасно је садржана у познатим Павловљевим речима о нади свега створеног (Рим. 8,20–21): „…у нади да ће и сама твар бити ослобођења од ропства трулежи у слободу славе деце Божије“.

На неколико места у Светом писму, смрт је дефинисана као процес изласка душе (а не духа) из тела (Пост. 35:18; Дела апостолска 20:10; Пс. 15:10). То се лако објашњава чињеницом да се у Библији уопште, а посебно у псалмима, реч душа често користи у општеприхваћеном смислу, односно као укупност све душевне и духовне делатности. Али ми кажемо да су током живота дух и душа човека уједињени у једну целину, која се може назвати једноставно душом“.

Ево још неких доказа за ово. Архимандрит Виктор (Мамонтов) – „Непосредно пре своје смрти, Анастасија Ивановна Цветајева (писац и сестра Марине Цветајеве) послала ми је ово писмо: “Дуги низ година сам размишљала о томе ко ће бити одговоран за судбину животиња на земљи, за њихову патњу… Али, пошто нисам питала свештенике о будућој судбини животиња – одговор је био нејасан. Да ли животиње имају душу? Али ако је пас толико одан власнику да ће трчати за возом који га је однео до изнемоглости, док има даха?…“

Старац Николај Гурјанов и његов мачак Липа

Многим људима је познато име Николаја Гурјанова († 2001). Ово је православни протојереј који је живео на острву Залит. Духоносни старац, коме су се хиљаде ходочасника окупиле у ишчекивању духовне помоћи, примајући је са љубављу и топлином.

ПОДРЖИТЕ НЕЗАВИСНО НОВИНАРСТВО
Помозите рад Васељенске према својим могућностима:
5 €10 €20 €30 €50 €100 €PayPal
Заједничким снагама против цензуре и медијског мрака!
Прочитајте још:  ВЕЛИКОПОСНА КОСОВСКА ПОСЛАНИЦА ТУГЕ

Отац Николај се молио са великом силом, био је проницљив. О њему се може причати јако дуго, али ја ћу се фокусирати на један тренутак његовог живота.

“Момент” је био са брковима и репом. Мачак, који се звао Липа.

Липина љубав са оцем Николајем била је јака и обострана. Мачак, невероватно везан за власника, јурио је за њим свуда, као пас. Можда су га зато звали Липа? Како би чичак био лепршав? У исто време, мачак никада није заостајао за вољеном особом, није био ометен свим врстама неозбиљних лептира и птица. Али занимљиво је да, чим је свештеник умиљато рекао: „А сада, Липушка, иди кући“, мачак би одмах послушао, и шапу пред шапу – право у кућу. А ето то је само животиња…

Иначе, Липа је имао своје, помало драматично искуство односа са птицама. У младости, ова мачка је била обична мачка, која није несклона да ухвати птицу и поједе је. Што је једном успешно и урадила. Липа је у лету зграбио птицу, брзо је појео и оставио само перје на земљи.

Након инцидента, мачак је обавио разговор са оцем Николајем. Старац је нежно, али одлучно подстицао Липочку да више не једе птице. Резултат је био чудесан: котофеј до краја живота није дотакао ниједну птицу. Добро се слагао са рибом. И не само то, Липа је сада од сопственог мачјег брата постао заштитник птица! Како је то могло?

Родитељи (птице) певачице су свили гнездо на дрвету, које је, нажалост, пало у видно поље локалне бркате браће. Хулигани који су мјаукали почели су да шетају око драгоценог дрвета у нади да ће залогајити са пилићем. Међутим, храбри Липа је одбио мачке. Није их пуштао близу дрвета све док се вучићи нису подигли на крила и одлетели у свет одраслих.

Прочитајте још:  Може ли Запад ишчупати дубоке корене руског монаштва на Светој Гори

Једног дана Липа је нестао. Отац Николај је са тугом рекао да његов љубимац више није жив. Али старац је додао да би волео да Липа убудуће посети његов гроб.

Батјушка је све осетио исправно: убрзо је тело мачке бачено у његово двориште.

Отац Николај Гурјанов је узео беживотну Липочку у кућу и тамо се дуго молио. Љубав и молитва удахнули су живот љубимцу. ЛИПА ЈЕ ОЖИВЕО.

А онда – у ствари, након одласка оца Николаја, мачак је стално седео на његовом гробу. Било је тешко отерати га отуда. Постоје сведоци који су видели сузе у очима животиње.

Прим.Ред. – Драга браћо и сестре! Мачак Липа је умро и молитвама старца Николаја Господ га је васкрсао. То значи да је након смрти мачја душа пребивала негде, пошто се могла поново вратити у тело животиње. Дивна су дела Твоја, Господе!

Борба за веру

БОНУС ВИДЕО:

За више вести из Србије и света на ове и сличне теме, придружите нам се на Фејсбуку, Твитеру, Инстаграму, Вајберу, Телеграму, Вконтакту, Вотсапу и Јутјубу.

Будите први који ћете сазнати најновије вести са Васељенске!

СВЕ НАЈНОВИЈЕ ВЕСТИ НА ТЕЛЕГРАМ КАНАЛУ

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *