тито

„Немојте се бојати Срба! Ја сам их уништио тако да за педесет година неће знати ко су, а за сто година неће постојати!, одговорио је Тито испијајући ко зна који виски по реду.“

У геноциду над Србима у злогласном Јасеновцу страдало је  једанаест чланова породице Аврамов из Пакраца – западна Славонија. Као једина преживела претекла је само др Смиља Аврамов: Бог ју је сачувао да би сведочила о Великом Злочину (лат. Magnum Crimen) комуно–усташког србождерства.

Проф. др Смиља Аврамов (Пакрац, 1918 – Београд, 2018) је као један од водећих светских стручњака за међународно право цео радни век предавала на Правном факултету у Београду. Своја истраживања СРБОЦИДА (геноцида над Србима) започела је 1947. године. Тада је била запослена у Јавном тужилаштву Београда. Затражила је од шефа да је пусти три дана како би у Загребу решила питање наследства као једина преживела после усташког покоља. Шеф јој то није дозволио, већ јој је грубо одбрусио: „Доста о Јасеновцу! Да твог оца нису заклале усташе, ми бисмо га убили, јер је био буржуј!“ Смиља је ипак отпутовала у Загреб, а када се вратила у Београд на посао, добила је отказ.

Кроз прикупљање историјске грађе и научне литературе за велику студију о геноциду над српским народом у НДХ у радовима, предавањима, али и у јавним обраћањима, професорка Аврамов је износила мало познате и сасвим непознате чињенице везане за највеће стратиште Срба у Другом светском рату – логор Јасеновац.

Тако је професорка Аврамов током истраживања за потребе писања књиге о србоциду у архиву Ватикана дошла до запрепашћујућег открића и податка да је највећи крвник српског народа – Анте Павелић – био обавештајац британске службе МИ6 још од 1926. године. Ова Служба је била задужена за шпијунске активности у иностранству за разлику од Службе MI5 (ен. Military Intelligence, Section 5, скраћено), која се бави контраобавештајним делатностима на домаћем тлу Уједињеног краљевства.

ПОДРЖИТЕ НЕЗАВИСНО НОВИНАРСТВО
Помозите рад Васељенске према својим могућностима:
5 €10 €20 €30 €50 €100 €PayPal
Заједничким снагама против цензуре и медијског мрака!
Прочитајте још:  Затворска голгота Радована Караџића

У октобру 1934, у успешно изведеном атентату на југословенског краља Александра Првог Карађорђевића (1888–1934) у Марсеју – Француска, једну од главних улога „извођача прљавих радова“ у овој акцији, служба МИ6 је поверила њиховом агенту Павелићу.

– Ја сам била запрепашћена када сам писала прво издање књиге о геноциду над српским народом, својевремено је о томе причала професорка Аврамов. Радила сам најпре у римском војном архиву, па после у британском и немачком. Најпре сам узела нашу грађу и документа која је наша емигрантска Влада упућивала британској Влади, молила, преклињала, кумила да се бомбардују пруге које воде у логоре Јасеновац, Јадовно у Херцеговини и другде где их је било. Ништа није учињено. Апсолутно ништа. Одједаред ми дође у руку документ… запрепастила сам се! Документ у којем стоји да је Анте Павелић, највећи ратни злочинац на свету, био члан британске обавештајне службе од 1926. Видите, ја и овде имам књигу, посредством те књиге сам дошла до тог документа. Када сам је прочитала отишла сам поново у Лондон и тражила сам тај досије и питала директора Словенског оделења (ен. Slavic Department) да ли је то фалсификат? Он се насмејао и одговорио: `Како можете претпоставити да у британском архиву може бити фалсификата?` („ЗАПАЊУЈУЋЕ ОТКРИЋЕ ПРОФЕСОРКЕ СМИЉЕ АВРАМОВ: Анте Павелић је био британски шпијун“, ПРАВДА, 24.02.2021)

Обавештајци Службе МИ6 су у мају 1945. учествовали у спашавању свог агента Павелића. Високи британски дипломата се први срео са Павелићем у Франкфурту. Прерушеног у редовника Енглези га затим пребацују у Ватикан, а Американци даље у Латинску Америку.

Професорка Аврамов је открила и потврдила да су агенти МИ6 још у марту 1941. подметнули Србима онај злокобни поклич `Боље гроб него роб!` и затим их гурнули у Светски рат да са овом крилатицом гину за интересе британске империје.

Прочитајте још:  Последња византијска Царица – српска принцеза

Ј. Б. Тито (1892–1980), доживотни председник `друге` (СФР) Југославије и маршал из Кумровца, био је такође агент МИ6. У Службу је уведен 1934. године, осам година после Павелића.

За разлику од Павелића, који своју необуздану мржњу према Србима и Православљу није крио, Маршал из Кумровца је своју ништа мању србомржњу цео живот вешто скривао. Приликом једне посете САД почетком 60-тих година прошлог века Тито се срео са  Иваном Мештровићем (1883–1962), славним хрватским и југословенским вајаром. Тај сусрет забележио је Мате Мештровић, син славног вајара:

„Зашто се Ви не вратите у Југославију?“ пита Тито Ивана Мештровића.

„Бојим се Срба!“ одговара вајар.

„Немојте се бојати Срба! Ја сам их уништио тако да за педесет година неће знати ко су, а за сто година неће постојати!, одговорио је Тито испијајући ко зна који виски по реду.“

Најубедљивије сведочанство о „браку из рачуна“ левих (комунистичких) и десних (усташких) екстремиста и завереника против Српства и Православља пружа један документ који је под насловом „Споразум о сарадњи хрватског усташког покрета и комунистичке странке Југославије“ састављен и оверен у јуну/ липњу 1935. у затвору у Сремској Митровици. У наднаслову пише: Свесни тешкоће у борби, без обзира на подвојеност у погледу на друштвени поредак, вођство хрватског народног усташког покрета и вођство југословенске комунистичке странке у Краљевини Југославији, овлашћено и споразумно са свима првацима легалних и илегалних формација склапа следећи Споразум…“ На крају овог Споразума сажето је објашњен заједнички циљ комуниста и усташа:

Југословенска комунистичка странка којој је Закон о заштити државе од 1922. год., онемогућена акција слободног кретања и рада са једне, и вођство хрватског ослободилачког покрета с друге стране, примају на себе заједнички и споразумно ДУЖНОСТ заједничке борбе и међусобног помагања у сваком случају потребе до постигнутог циља: РАСПАДАЊА ЈУГОСЛОВЕНСКЕ ДРЖАВЕ И УНИШТАВАЊЕ СВЕГА ШТО ЈЕ СРПСКО И ПРАВОСЛАВНО“.

Прочитајте још:  Адвокат Братић позвао хрватске пилоте да се сами јаве за убиства цивила на Петровачкој цести

Документ су својим подписима оверила двојица тадашњих митровачких затвореника: Моша Пијаде, представник Комунистичке партије Југославије, и одвјетник др Миле Будак у име Хрватског усташког покрета. (Оригинални документ се данас чува у архиву непријатељских јединица Војно–историјског института ЈНА, Бр. рег. 3/2; Кутија-116/1638).

И на крају, поставља се једно важно питање: шта још треба ружно очекивати када знамо да српски ђаци о свему овде изложеном не знају ништа, јер им наставници о томе не смеју или не желе да говоре, и каква нам је перспектива у ближој и нашег потомства у даљој будућности када имамо у виду да су и у данашњој Србији (истина нешто мање) и у сувременој и сувереној Хрватској (готово сасвим) на власти (мање–више прикривени) потомци горепоменутих завереника против Српства и Српске Православне Цркве.

Драган Млађеновић / Наука и култура

За више вести из Србије и света на ове и сличне теме, придружите нам се на Фејсбуку, Твитеру, Инстаграму, Вајберу, Телеграму, Вконтакту, Вотсапу и Јутјубу.

Будите први који ћете сазнати најновије вести са Васељенске!

СВЕ НАЈНОВИЈЕ ВЕСТИ НА ТЕЛЕГРАМ КАНАЛУ

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *