Вучићева изјава о српским фирмама – лицемерна

Привредници још увек не желе да коментаришу најављене мере Владе за помоћ фирмама током ванредног стања, јер званична тумачења још нису добили.

За сада, незадовољни су брзином којом је планирана реализација мера, јер тврде да ће до маја, када се очекују прве уплате из државног буџета, многе већ бити под катанцем. Огорчени су и због изјаве председника Србије који је сугерисао да они који не могу да одрже ликвидност месец дана не треба да раде, јер је то, кажу „део филозофије из 40-их година прошлог века, према којој слаби не треба да постоје“.

„Ако неко није у стању од 15. марта до 10. априла да задржи ликвидност и солвентност, онда не знам шта бих вам рекао“, изјавио је прексиноћ председник Србије за РТС.

Небојша Атанацковић, почасни председник Уније послодаваца Србије, каже за Данас да је та „племенита“ изјава лицемерна јер су средства привреди потребна одмах.

– Мај је далеко, многи ће пропасти до тог времена, а нелогично је да се чека јер ако сада нема средстава у буџету, за месец дана биће их још мање. Одложен је велики број обавеза, па се поставља питање одакле ће се наћи новац. У другим земљама, новац је одмах уливен у привреду. Нама стижу бројне примедбе баш из сектора о коме се највише говори, малих и средњих предузећа, која указују да не могу да покрију трошкове који су из ранијег пословања већ направљени, не могу да преживе до помоћи јер већина послује од месеца до месеца. Вероватно је да ће многи из тог дела привреде, која упошљава око 900.000 људи укључујући и власнике, доспети на листу незапослених – каже Атанацковић и додаје да је и у Kоординационом телу које је пре два дана именовано, осим четири министра, гувернерке, директорке Пореске управе и неколико високих државних чиновника, требало да буде много више представника привреде. Њене интересе представља само председник Привредне коморе Србије, али је ту требало укључити и Унију послодаваца и друге иностране и струковне коморе, тврди Атанацковић.

Зоран Вујовић, председник Асоцијације малих и средњих предузећа и предузетника, објашњава да није у реду то што реалан сектор који запошљава две трећине радника и ствара доходак, мора да поднесе читав терет ванредног стања, јер влада неће да смањи плате у јавном сектору.

– Цео доходак исплаћује се, без застоја, службеницима разних државних агенција, установа, јавним и комуналним предузећима, а за привреду је резервисан минималац и то не одмах. Не може држава једном да буде мајка а другом маћеха. То није у реду. И до сада донете мере нису заокружене, па је тако држава одложила наплату неких обавеза, али остали су парафискални намети. На пример, Влада је дозволила фирмама увоз маски и заштитне опреме, али ако неко то хоће да уради за своје запослене, мора да тражи претходно мишљење Агенције за лекове. То мишљење кошта 12.340 динара. А све то плаћа привреда која и иначе тешко опстаје, поготову сада када све функционише отежано, када су ланци набавке прекинути, транспорт је или укинут или је успорен. У те парафискалне намете сврставам и надокнаду Привредној комори, јер се привреда грчи да обезбеди производњу, да плати раднике а њихови чиновници имају обезбеђене зараде – каже Вујовић и додаје да ће се они који преживе суочавати са последицама овог стања, али и да ће многи морати да ставе катанац.

И Зоран Пралица, председник Уније пекара и Удружења занатлија Београда, сигуран је да ће један број малих предузећа и занатлија морати да затвори свој бизнис.

– То су они са једним, два или три запослена, где су радници онемогућени и да дођу на посао, па не могу ни да послују. Други део се труди да задржи раднике не би ли добили бар тај минималац. Нека солидарност се јавља и тамо где послују на ивици рентабилитета, многи привредници тврде да ће се трудити да помогну другима. У најтежем су положају они који плаћају закуп за пословни простор, па уколико локал изнајмљују од локалних самоуправа, ту је могуће одлагање плаћања, али кад је реч о приватним власницима, има случајева да ни за динар неће да смање закупнину – истиче Пралица и додаје да механизам пружања помоћи коју привреда очекује од државе, још није познат, не зна се ни од ког датума ће се рачунати тако да је за сада све још увек неизвесно.

За управне одборе 200 милиона евра

– Било би коректно према привреди да се сада бар укину надокнаде читавој армији чланова управних и надзорних одбора који су именовани у републичким и локалним установама, јавним и комуналним предузећима. Није реч о малим износима, процењује се да је то на годишњем нивоу око 200 милиона евра. У неким случајевима, они се састају неколико пута у години а сваког месеца примају обично просечну зараду, уместо које би било у реду да им се исплати дневница и путни трошкови када долазе на седницу – каже Зоран Вујовић и додаје да у неким здравственим центрима директори немају новац да поправе скенер, али за чланове органа управљања морају да обезбеде надокнаде.

Данас