Новинари тврде: Деда Милорада Додика, Тома, био Хрват!
Додиков ђед је доласком у Дервенту промијенио и презиме Додиг у Додик, затим и вјеру, прешавши у православље како би га лакше прихватила нова српска средина, испричао је прије 10 година Петар Додиг из Студених Врила код Томиславграда новинарима „Слободне Далмације“.
Kада су Милорад Додик и његов СНСД 2006. године поново преузели власт у Републици Српској, Додик је од некадашњег мултиетничара и југоносталгичара постао горљиви националиста и велики Србин. У једном интервјуу за РТРС, непосредно након што је постао премијер по други пут, Додик је јавно пред камерама признао да су га његова ђеца „учила српству“.
Екстремним србовањем и политичким иступима у којима је пријетио отцјепљењем Републике Српске од Босне и Херцеговине, лидер СНСД је током изборне 2006. године доспио у жижу домаће, али и шире јавности.
Почетком 2007. године, репортери сплитске „Слободне Далмације“, истражујући Додиково поријекло, обрели су се у Студеним Врилима, селу код Томиславграда. Тамо су сазнали да је ђед Милорада Додика, Тома, био Хрват који је одселио најприје у Црну Гору, одатле у Дервенту, а онда у Лакташе код Бањалуке.
То је свестраном новинару, писцу и публицисти Петру Милошу у микрофон посвједочио Петар Додиг, тада седамдесетгодишњак из села Студена Врила код Томиславграда.
Додиков ђед је, према једној верзији приче, доласком у Дервенту промијенио и презиме Додиг у Додик, затим и вјеру, прешавши у православље како би га лакше прихватила нова српска средина. Разлози честе промјене пребивалишта Томе Додига, послије 1945. презваног у Додика, били су у његовом позиву, јер је био полицајац у Kраљевини СХС. Тако је првим премјештајем службе из околине родног Томиславграда у Црну Гору тамо и упознао и оженио Црногорку по имену Велика.
Репортажу „Слободне Далмације“ која говори о могућем поријеклу породице Милорада Додика која је некад наводно била католичка, а потом прешла на православље, преносимо у цјелости:
Откад је Милорад Додик постао челник Срба у БиХ, у дувањском крају круже приче да је његово подријетло из Студених Врила крај Томиславграда. Наводно потиче из обитељи Додиг које по надимку зову Антелићи. Ето разлога за посјет кући Петра Додига Антелића у Студеним Врилима.
Пуно родбине
Петар Додиг: Ја би радо дочека Додика у своме селу — Вируј ти да би то могло бит, вели 70-годишњи Петар када смо му споменули о чему се по Дувну прича. Јербо ја имам у Босни пуно родбине. Тамо ти је, у Дервенту, одселио за Другога свитског мој стриц Тома. Био жендар у вриме старе Југославије, па га прибацило у Црну Гору. Тамо оженио Црногорку којој је било име Велика. И била је велика. Онда се четерестдруге са женом и дицом вратио у Студена Врила.
А ту била усташка власт, па му ћаћа Антелија, то је мој дид по којем нас зову Антелићи, а био је Титино годишће (1892.), тада каза: Сели сине ди знаш, да не би сви заглавили порад твоје жене православке. Така вримена била. И Тома са женом и дицом спртио у Дервенту. Живили су прво у улици Браће Поробић, а касније у улици Младена Стојановића 74. А Тома и Велика су имали осмеро дице. Синовима је било име Боже, Драго, Вито, Миро, Рато и Бранко, а ћери су се звале Рада и Исконица.
– Није, ћаћа, Исконица, него Иконија, исправља Петра син Здравко.
– Јесам ли и ја каза Исконица, узвраћа Петар који још вели да је прије задњег рата често посјећивао рођаке у Дервенти. Kаже да су становали прво у улици Браће Поробић, а касније у улици Младена Стојановића 74. Неки од њих такођер су свраћали у Студена Врила. Покојни му стриц Тома навраћао четири пута.
– И знам да су се презивали Додик, а ми Додиг. Ради чега су проминили то задње слово, ђава га зна. И знам да су сви били пришли на православље.
Заправо су се крстили у православној цркви. Онда би се каткад кошкали око тога. Ну, сви од дида Антелије, а ја Рват и католик, а они Срби и православци. Kад сам Петру споменуо да је Милорад Додик рођен у Лакташима 1959. године, он казао да су неки његови стричевићи селили од ћаће, па је можда нетко преселио у Лакташе. И сваки од њих би могао имати дијете рођено л959. године.
Тренутно у Студеним Врилима живе четири обитељи Додиг Антелић – Петрова, Миланова, Томина и Бранкова. Иначе су сви Антелићи крупни и снажни. Петар каже да је Антелија био двометраш, а стриц Тома тек нешто нижи. И ту Петар види генетску сличност Милорада Додика и Антелића.
Истражи Петре
– И гледам га не телевизији, био он, Силајџић и они наш јадо. Могу ти казат да се добро јача. Тражи своје и немереш му ништа. И вируј ти да би мога бит од нас Антелића. Истражи ти то, Петре. Шта мислиш да се докаже да је наш. Па да дође код мене у Студена Врила. Ја би га дочека и каза… Kаза би… Kаза би: Ди си, родијаче, Бога ти драга. Море бит да би ми неко замирија што је он Србин, али родијак је родијак. Сви смо ми родијаци, сви смо од Адама и Еве.
Милораде, јави се!
Лип је то човик, нема шта
Милорад би мога бит и потомак од покојног Јукаља, брата мога дида Антелије који је за вриме старе Југославије одселио у Сански Мост, присјети се Петар. Тај је Јукаљ био шумар. И има је пуно дице. Неки су остали с презименом Додиг или Додик, а неки су пришли на презиме Дошен. Прије двајест година ту је у Студена Врила код мене свратио Јукаљов унук Славко. Иша на море, а зна оклен му је дид. Лип човик, нема шта. И они су постали православци. Један је био предсједник опћине Приједор прије рата.
Пише: Петар МИЛОШ, Слободна Босна
За више вести из Србије и света на ове и сличне теме, придружите нам се на Фејсбуку, Твитеру, Инстаграму, Вајберу, Телеграму, Вконтакту, Вотсапу и Јутјубу.
И преци тога Петра Додига били су православци, па су, ко зна због чега и ко зна када, поримљени. Ако се Милорадов ђед вратио православљу, био је то величанствен чин једног човека који је на прави начин раскрстио са заблудама својих не тако давних предака.
А новинару који је забележио рођачку недоумицу “ради чега су проминили то задње слово” из презимена Додиг у Додик и даље остаје непознато и шта значи реч “додиг” и помоћу којих је трикова оно прешло у “додик”.
Оно прво обележава човека који је у неко станиште дошао са стране, однекуд је додигао, доселио, а оно друго само је једна језичка игрица: глас “г” понегде се умекшава гласом “к”, као што се то десило у речи “кара” (за коју многи погрешно мисле да је турска) изведеној од речи “гар” (чађ, црн), или “гара” (црнка), или у презимену “Грива” – у једном добровољачком списку из 1916. године претворено у “Криво”, или “крис” (гриз)…
@——-наjгори je”ГАР(ЦРН)БИТИ ИЗДАJНИК,ФУКАРА….!!!!
2020-а,ГОДИНА СУРОВЕ ИСТИНЕ…!!!
Zajednicko medju bracom:
-Zvalavim siptarom.!!!
-Milom,govno-gorcom.!!!
-Dodikom je:
Promena vere(preci).
Neucestvovanju u ratu.
Lizanje guzice zapady(izdaja radi vlasti).
Gomilanje kapitala(kradja)….itd.
I GLAVNO:LAZNA LJUBAV PREMA RUSIJI.
To ce da ih kosta glave”SUPLJE”…!!!