Писмо старије од месопотамског је — на Дунаву

0

„Загонетка подунавске цивилизације“ и „Траговима Индоевропљана“, две књиге угледног лингвисте, културолога, професора и полиглоте Харалда Хармана, недавно објављене и на српском језику, биле су повод посети овог угледног научника Београду.

Харманов рад из области археомитологије, историје и еволуције језика и историје религија у фокусу има истраживање дунавске цивилизације, о чему и сведоче две представљене књиге.

У разговору за Спутњик професор Харман каже да се сећа своје прве реакције на вест да постоји писмо старије од месопотамског:

„Рекао сам ’не, то је немогуће‘, али сам убрзо схватио да јесте тако“.

О чему је реч?

ПОДРЖИТЕ НЕЗАВИСНО НОВИНАРСТВО
Помозите рад Васељенске према својим могућностима:
5 €10 €20 €30 €50 €100 €PayPal
Заједничким снагама против цензуре и медијског мрака!

Чак и научник Вашега ранга прво реагује из предрасуде, из устаљеног знања, а тек потом прихвата ново?

— Моја реакција је заправо била веома поучна за мене. Јер ја сам рекао — „у реду, морам да видим и проучим о чему је реч, да бих знао и могао да тврдим шта је тачно“. Често у разговорима са колегама, када им кажем да постоји то писмо, они то категорички негирају. А када их питам колико су предмета са тим знацима и симболима видели, они признају да нису видели ниједан. Природно је да их питате — „па како онда знате да сте у праву“. Е, ту сам, заправо, препознао себе — они реагују на исти начин као што сам некада реаговао ја.

Зашто је важно да сазнамо ко су и какви су били становници дунавске цивилизације или, како кажете — Старе Европе? Да ли смо се мало померили у односу на њих?

— Оно најважније што сви треба да знамо јесте какво је наше културно порекло и који су наши културни слојеви. Дунавска цивилизација има значење и за Србију и за Албанију и за Румунију и за Бугарску и ми те културне слојеве морамо добро да познајемо. Али то је истовремено и темељ који је изузетно битан за све нас, јер се на том темељу гради све оно што је уследило после.

Прочитајте још:  Турска зна шта ради. А Србија?

Научне су претпоставке да су те терене населили Анадолци, па народи из евроазијских степа… Како су се те културе мешале и која је била доминантнија — староседелачка или дошљачка?

— Из Анадолије су дошли пионири који су са собом донели пољопривреду, ту су се сусрели са народима који су били ловци и који су се бавили прикупљањем хране. У међусобној интеракцији, локални становници су усвојили пољопривреду — све се то дешавало на обалама Егејског мора — и одатле, када су већ усвојили тај аграрни пакет, ширили су даље пољопривреду у Европу. Оно што је битно да знамо јесте да су дунавску цивилизацију креирали локални становници који су живели ту, а не дошљаци.

Почиње ли Европа од Старих Грка?

Ова истраживања показују да европска цивилизација не почиње од Старих Грка, него да је постојала развијена култура на коју су се ослониле минојска и микенска. Колико је тешко променити, у науци и уопште, те давно усвојене ставове?

— То је управо оно што ја радим. Мој начин је да позовем моје колеге и кажем им — дођите код мене, погледаћемо заједно материјале, прочитаћемо их, и онда ћете ми рећи шта мислите.

И какав је резултат — и даље су им „дражи“ и старији Минојци?

— Када неко каже да је минојска култура најстарија, ја одмах тражим да ми објасни како је та култура настала, јер то није пало с неба. Минојска и цивилизације на кикладским острвима су ћерке старе европске цивилизације. Оне су се ту спајале, ту се обављала трговина и све остало.

Као лингвиста, кроз речи пратите и истражујете трагове једне древне културе. Колико се језика мора знати да би се тај посао радио?

Прочитајте још:  Ђоковић и Троицки донели Србији АТП куп

— Активно говорим и пишем на осам језика, а постоји још 15 језика којима се служим.

 

Винчанска култура

Део дунавске цивилизације је и за нас веома важна винчанска култура; да ли је она била и супериорна у односу на друге?

— Постоји један велики кишобран дунавске цивилизације, која се састоји из неколико локалитета. То су Винча, Турдош, Варна и Караново, а свака од њих је карактеристична по нечему. Ми не можемо рећи да је прво настало винчанско писмо, јер је прво писмо настало у Турдошу. Оно по чему рекорд држи винчанска култура је прва обрада, изливање и ковање бакра. У Варни је први пут обрађивано злато… Тачно је да Винча покрива много већи регион, али никако не треба истицати ниједну од њих као водећу или највећу.

У каквом смо односу ми данас и та цивилизација од пре седам хиљада година; да ли смо много удаљени и у неком другом смислу, а не само у временском?

— Морам да потврдим да смо, нажалост, веома удаљени, јер оно на чему се базирала дунавска цивилизација јесте осећај заједништва, сарадње и поверења. Тако се трговало. Великим словима треба нагласити — сарадња. Оно што ми данас треба више да радимо јесте да избегавамо дебате и сукобе. У оно време су људи били равноправни са својим суседима и са њима заједно живели су у миру. И то би данас, после дугих седам миленијума, требало ми да научимо од њих.

Пише Дејана Вуковић

За више вести из Србије и света на ове и сличне теме, придружите нам се на Фејсбуку, Твитеру, Инстаграму, Вајберу, Телеграму, Вконтакту, Вотсапу и Јутјубу.

Будите први који ћете сазнати најновије вести са Васељенске!

СВЕ НАЈНОВИЈЕ ВЕСТИ НА ТЕЛЕГРАМ КАНАЛУ

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *