Италијан дипломирао на одбрани Србије!

Србија (Фото: Пиксибај)

На венецијанском Универзитету Ка Фоскари Италијан Лука Крако, кога су у априлу ове године већ упознали читаоци „Вести“, одбранио је дипломски рад о Србима на тему „Од народа у дијаспори до модела интеграције“. Лука није бранио дипломски рад, он је бранио српски народ. Овај младић пун енергије и немирног духа је искрени пријатељ Срба. Његова храброст је за сваку похвалу и дивљење, јер је са изузетном смелошћу писао ову својеврсну оду нашем народу.

А упознао га је веома добро. Више од годину дана је спремао овај рад, скупљајући податке и информације о нашим људима у дијаспори и матици. Прошлог лета, се са два пријатеља упутио у Србију да је обиђе и да „осети откуцаје њеног срца“, како је сам рекао. Иначе је у Србији први пут био 2010. године

– Многи нису упознали Србе, а о њима су писали са неоснованом мржњом у медијима, наносећи вишедеценијску штету том народу јер су генерације васпитане у духу да мрзе Србе – изјавио је Лука с огорченошћу због те неправде.

Чину „одбране“ српског народа били су присутни Лукини родитељи, девојка, родбина и представници удружења Видовдан из Вићенце, председник Дејан Митић, Иван Драгичевић и други чланови.




Атмосфера у сали била је присна и напросто пријатељска. Комисија од седам професора као да је већ била у Србији и познаје сваки кутак те земље која је у дипломском раду хваљена и описана са много поштовања. Лука је своје казивање започео приказивањем кратког видео-записа о Србима који живе у региону Венето.

На крају, када је комисија објавила резултат, највиша могућа оцена, 110 е лоде (похвале) што је оцена адекватна десетки на нашим факултетима, усхићење је достигло кулминацију међусобног поштовања међу присутним Србима и Италијанима. Не дешава се често, да неко сопственом љубављу брани Србију. Од удружења Видовдан, чији је члан, Лука је на поклон добио српску тробојку и шољу на којој је исписана химна „Боже правде“.

Уз дозволу комисије, иако то није пракса, представници Видовдана су јавно захвалили Луки на храбрости и хуманој идеји да на овакав начин хвали српски народ.

Огрнут српском тробојком и ловором на глави Лука је поносно прошетао Венецијом, док су се пролазници радознало окретали за њим.

У повратку за Вићенцу, у возу, Лука нам је испричао детаљније о свом дипломском раду.

– Успео сам да реконструишем профил српске заједнице која је постала веома важна за нашу провинцију. Скоро две године сарађивао сам с људима, све ближе и ближе упознавао Србе на овом подручју. У почетку сам ишао у главне центре за састанке, од Цркве Свети Лука у Вићенци до радње Наша продавница и на бројне културне и фолклорне догађаје које српска удружења нуде на подручју Вићенце. Тако сам упознао будуће саговорнике, којих је било 39 за овај истраживачки рад. Изабрани су према критеријуму хетерогености који има за циљ да представи генерацијске разлике и различита подручја порекла, јер се овде углавном налазе Срби из источне Србије и Босне, али и јужне Србије и Косова. Интервјуисао сам и људе из Војводине и Београда. Морам да истакнем доступност коју је сваки Србин изразио током мог истраживања несумњиво је допринела крајњој оцени.



Пријатељи су благо

Ко нађе пријатеља – нашао је благо, каже једна италијанска пословица, а Лука га је нашао међу српским народом. Срећан је што су га и Срби хвалили после дипломирања.

– Нисам очекивао овакав одзив и нисам о овоме ни сањао када сам започео истраживање. Међутим, топлина која је долазила и од Срба из Вићенце и од Срба из Србије наградила ме је за уложени напор у реализацији овог пројекта – каже Лука.

Он је дипломски рад посветио свом деди који је 1943. прошао кроз Србију и другу Борису Пајићу, који је из Србије стигао много година касније.

Похвале – посебна част

Луки су се данима наши земљаци јављали на друштвеним јавним мрежама и захваљивали му.

Он одговора кратко:

– То ми је права част! А овај израз користим посебно, знајући колико је важан код балканских народа.

Покажите своју лепоту

За Србију Лука има поруку:

– Желео бих да се покаже свету са свом својом лепотом и богатством културног наслеђа. Такође бих волео да становништво сачува виталност како на улицама градова тако и у било ком руралном подручју, које сам срео у оба наврата на путу кроз лепу Србију.

Вести

1 Коментар

Постави одговор

молимо унесите свој коментар!
овде унесите своје име

Ово веб место користи Акисмет како би смањило непожељне. Сазнајте како се ваши коментари обрађују.