Овим темпом Србија стиже развијене земље за 100 година

0
(Фото: EPA-EFE/ ADI WEDA)

Београд – Да би достигла просечан стандард најразвијенијих земаља које чине групу Г7, Србији је потребно 100 година ако би расла просечним стопама раста које је бележила од светске финансијске кризе.

Ако би пак српска привреда расла брзином из преткризног времена тај период би био нешто мањи од 20 година.

На крају, једини оптимистичан, а могућ сценарио је да привреда расте посткризним стопама увећаним због доброг управљања државом, у ком случају би Србија стигла просек Г7 за око 40 година.

Ово је резултат анализе представљене у Извештају о транзицији Европске банке за обнову и развој за 2019/20. годину.

У просеку за земље којима се бави ЕБРД, а то је углавном Централна и Источна Европа и Блиски исток, пристизање развијених земаља је продужено за 25 година након кризе.

Према речима Матије Романија, директора ЕБРД-а за економију, политику и управљање, просечна годишња стопа раста региона пре кризе била је 5,3 одсто, а након кризе свега 1,5 одсто.

„Ово је свакако делом последица финансијских проблема, али мислим да је добрим делом криза поверења. За повратак поверења потребни су добро управљање и јаке институције“, оценио је Романи.

Лоше управљање води корупцији и неједнаким условима пословања, што негативно утиче на привредни раст. Само управљање Хелена Швајгер, виши економиста у ЕБРД-у, објашњава, јесте везано за власти, доношење одлука и њихове одговорности на свим нивоима.




„Србију је 1990-их имала јако слабо управљање у односу на развијене економије и већину земаља у развоју. Kасније је остварен драматичан напредак у квалитету институција, додуше са ниског почетног нивоа. Међутим, то је и даље испод нивоа земаља Централне и Источне Европе и далеко испод нивоа развијених земаља“, оценила је Швајгер.

ЕБРД је иначе смањио пројекцију привредног раста Србије са 3,5 на 3,2 одсто у 2019. и на 3,5 одсто у 2020. години. Ово је занимљиво јер је пре неколико дана Народна банка Србије урадила управо супротно и повећала пројекцију са 3,5 на 3,6 одсто у овој години.

Петер Табак, главни регионални економиста ЕБРД-а за Западни Балкан, истакао је да након високог раста у 2018. од 4,4 одсто привредни раст Србије је успорио у овој години и то пре свега због успоравања еврозоне, а пре свега Немачке која је највећи трговински партнер Србије.

„На успоравање у еврозони утичу и технолошке промене. На пример аутомобилска индустрија прелази са мотора са унутрашњим сагоревањем, на хибридне или електричне моторе. Поред тога у последње две године мења се и структура привредног раста у Србији. Доминира домаћа тражња, док је негативан допринос нето извоза. Позитивне промене видимо у јавним финансијама. Јавни дуг је пао на близу 50 одсто БДП-а. Сада фокус треба да буде на јавним инвестицијама, пошто ће улагања у инфраструктуру и образовање подстаћи приватне инвестиције“, рекао је Табак.

У извештају се наводи да Србија мора да се посвети решавању институционалних узрока хронично слабог раста. Од 2010. до 2018. године просечан годишњи привредни раст је свега 1,7 одсто.

„Фокус би требало да буде јачање владавине права, борба против корупције и повећање приватних и јавних инвестиција“, рекао

ЕБРД у Србији према речима Жужане Харгитаи, регионалне директорке ЕБРД-а за Западни Балкан, ова институција ради на реформи Железница и Електропривреде Србије.

„Морамо да померамо планине у процесу корпоративизације јавних предузећа и има још много да се уради“, истакла је Харгитаи.

Данас

Постави одговор

молимо унесите свој коментар!
овде унесите своје име

Ово веб место користи Акисмет како би смањило непожељне. Сазнајте како се ваши коментари обрађују.