У Србији више од 600 регистрованих произвођача ракије

Влада Србије донела је одлуку о образовању Радне групе за унапређење производње и тржишта ракије. У образложењу ове одлуке наводи се да је циљ унапређење производње и тржишта ракије у Србији и израда стратегије која би сагледала ситуацију у области производње и пласмана ракије. Од плантажне производње воћа као сировине за квалитетну ракију, преко набавке нове опреме, до пласмана овог пића на тржиште. Председник Радне групе, која има мандат од годину дана, је Велимир Станојевић, државни секретар у Министарству пољопривреде, док су чланови представници министарстава финансија, пољопривреде, трговине, МУП-а, Пореске управе, као и стручњаци са Института за воћарство, професори и чланови недавно основаног Савеза произвођача ракије Србије, који тренутно окупља три удружења и око 50 регистрованих произвођача.

Радна група дужна је да надлежном одбору достави извештај о раду најмање сваких 60 дана, а влади на 90 дана. Састаје се по потреби, а најмање једном месечно. Председник и чланови Радне групе немају право на накнаду за рад.

Потенцијали Србије са овом врстом пића су значајни. Незванични подаци показују да се извезе тек 10 одсто произведене ракије. На сајму пољопривреде одржаном пре неколико дана у Загребу српски произвођач шљивовице освојио је најбољу оцену за квалитет у конкуренцији 115 узорака ракија и ликера из 40 дестилерија из Хрватске, Словеније, БиХ, Србије и Црне Горе. И на једном од највећих светских сајмова жестоких алкохолних пића, крајем августа у Кини, у конкуренцији 1.800 произвођача, за једног од девет победника изабрана је ракија из Србије.

Међутим, и у овом сектору има доста проблема са нелегалном производњом и фалсификатима. Србија има више од 600 регистрованих произвођача ракије који су у систему контроле, али они, по проценама, производе мањи део укупне производње, док је остало нелегалан промет. Дарко Ђуровић из Савеза произвођача ракије Србије и члан Радне групе, каже да се тренутно прикупљају подаци како би се добио јаснији пресек тржишта.

– Процене су различите, али је чињеница да је до 2009. било око 3.500 регистрованих произвођача. У међувремену је промењен закон о јаким алкохолним пићима и њихов број је драстично смањен, што значи да је знатно већи број произвођача остао у сивој зони – каже Ђуровић и додаје да је један од највећих проблема то што велики број њих не жели да се региструје, због тога што „производе пића која нису воћног порекла”, а продају их као да су природне ракије.

– Задатак Радне групе, између осталог, биће рад на стратегији, па тако и на квалитету и количини произведене ракије, али и њеној промоцији као националног бренда на међународном тржишту – истакао је наш саговорник. Према његовим речима, потенцијал за извоз је много већи него што Србија остварује, али охрабрује то што је све више дестилерија које производе ракију врхунског квалитета.

Ивана Албуновић / Политика