Ваљевце стигло проклетство Грачанице: Даве се у смогу и све чешће оболевају од рака

Kада су трговци на путу за Дубровник крајем 14. века основали Ваљево, нису могли знати да ће седам векова касније варош на Kолубари бити најзагађенији српски и један од најзагађенијих европских градова.

На то неславно место, за које и сами Ваљевци кажу “ни лепше околине, ни горе средине”, довела су га два званична црна податка: више од 100 дана годишње прекомерно загађеног и најнеквалитетнијег ваздуха у последње четири године (Агенција за заштиту животне средине) и више од 60 новооболелих од малигнитета плућа годишње у том периоду (Институт “Батут”).

За дубровачке трговце географија Ваљева била је готово идеална – речна долина и котлина, с мало ветра. За савремене житеље Ваљева, та географија од које се не може побећи, а која је један од узрока аерозагађења омча је око врата.

Наиме, на градско језгро се с околних брда спушта дим из око 30.000 индивидуалних котларница, од којих велики број користи најнеквалитетнији угаљ. А онда се тај дим сједини с издувним гасовима из 40.000 возила, од чега су скоро половина дизелаши стари између 15 и 20 година, који годишње избаце око 18.000 тона штетних материја у ваздух који удишу Ваљевци. Kоначна последица је “бомбардовање” Ваљева, са највећим просечним износима и у најдужем временском периоду од свих градова Србије, ПМ10 честицама које представљају смешу дима, чађи, прашине и киселине, уз тешке метале попут олова, кадмијума, никла и арсена.

Последице по здравље Ваљеваца су немерљиве

На тог невидљивог “убицу из ваздуха”, као одговорног за смрт 3.600 људи у Србији сваке године, стално упозорава Светска здравствена организација. По подацима Института за јавно здравље “Батут”, пак, Kолубарски округ је по инциденци оболевања од малигнитета плућа други у Србији. Тако на 100.000 становника Kолубарски округ има инциденцу рака плућа од 68,5, а већа је забележена само у Подунавском округу – 72,9. Далеко иза Kолубарског округа су град Београд с инциденцом од 64,7 и Топлички округ са 62,7 новооболелих годишње на 100.000 становника.

Озлоглашене ПМ честице

Грудно одељење Ваљевске болнице је током зимске сезоне са својих 55 постеља стално пуно, али лекари су и даље опрезни у повезивању загађења ваздуха с дијагнозама хоспитализованих, којих је највише с хроничном опструктивном болести плућа, потом са респираторним инфекцијама и карциномима плућа. Онколог др Зоран Живковић, који је и председник Савета за здравље Ваљева, међутим, иситиче да су ПМ10 честице најбитније по последицама за људско здравље, зато што се таложе у алвеолама, у којима се врши размена кисеоника и угљен-диоксида.

– Оне приликом удисања директно нападају респираторни систем и депонују се у најдубљим деловима плућа. У случају удисања ПМ10 честица, које скраћују дах, срце се напреже да би компензовало смањени унос кисеоника и при том се исцрпљује. На тај начин, поред разбољевања плућа, оне доводе и до срчаног или можданог удара и можемо их сматрати узроком изненадне срчане смрти, за који немамо ваљани доказ – каже др Живковић.

Локална самоуправа “кочи”

Да би у најзагађенијем српском граду било све још “црње”, показује чињеница да локални Завод за јавно здравље уопште не мери концентрације ПМ10 честица, иако има све техничке услове за то, јер то од њих није тражила локална самоуправа! По сазнањима “Блица”, јавна набавка којом ће Завод добити тај задатак од Градске управе треба да буде спроведена 2020. године, али је неизвесно да ли ће се то реализовати током зимске сезоне.

Блиц