Kако се прави маслиново уље у Хиландару?

Некада давно, када је хиландарско брстство бројало више стотина монаха, маслине су се с радошћу и у молитви, брале ручно. Стабала има доста. Све су то потомци маслина Светог Симеона и Светог Саве.

Последњих деценија, међутим маслине беру машине. Доведу се и радници из најближих места ван Свете Горе.

Обране маслине се стављају на велике припремљене плоче, да их киша опере. Затим се ставе на велики камен, који окреће коњ и маслине се „бију” – ударају.

Стављају се у корпе, направљене од козје коже, корпе се стављају у пресу и четири човека стежу. Уље и вода излазе заједно, али уље, као лакеш, остаје на површини и једноставно се покупи. Пресе се стежу и по шест пута и увек исплива уље, али је оно прво уље, које се појавило на површини, најбоље, најчистије, најплеменитије, прозирно као бистра изворска вода. Одваја се за кандила.

Из једне корпе се исцеди тачно 12 „Ђума”, а сваки „Ђум” има 15 литара. Маслиново уље се прави од Светог Димитрија до Божића. То је било некада , а данас…?

Данас се често купује у Солуну, па ипак, дођу гости баш из Солуна и хоће да понесу мало кући. Братство им каже да је уље куповно, али они хоће, јер су га пробали – разлика је огромна. Јер у Хиландару, уље поприми благослов.

А ја верујем да це се хиландарско братство умнозити и да ће опет с радошћу и молитвом брати своје маслине.

Posna jela