Србија добила апликацију за откривање опасних хемикалија у производима

(Фото scan4chem2)

Од потрошача у Србији први пут се тражи конкретна акција која би помогла да на тржишту убудуће буде све мање производа који у себи садрже потенцијално опасне хемикалије. А има их у готово свим предметима које свакодневно употребљавамо – у пластичним играчкама, кухињском посуђу, намештају, теписима, кабловима, ПВЦ гардероби. Освешћивању купаца могла би да помогне јуче представљена апликација за мобилне телефоне „Scan4Chem”, преко које ће корисници моћи да сазнају да ли роба на рафовима садржи неку од 201 супстанце које изазивају забринутост по критеријумима ЕУ. Ова апликација је већ доступна за коришћење, а део је пројекта који у Србији спроводи Алтернатива за безбедније хемикалије (Алхем), уз још 20 европских организација које предводи Државна агенција за животну својину Немачке. Ова организација окупља хемичаре и стручњаке који имају искуства са управљањем опасним хемикалијама.

Супстанце које изазивају забринутост иначе се могу наћи у производима за свакодневну употребу, концентрација им је ограничена на 0,1 проценат, а њихов утицај на здравље може бити канцероген, мутаген и токсичан за репродукцију, наглашено је на представљању.



– Најпознатије међу овим супстанцама су фталати, који су чести у производима од пластике, успоривачи горења у сунђерастим деловима намештаја и рециклираној пластици, бисфенол А, који се може наћи у пластичним боцама за воду, и перфлуороване супстанце, честе у непромочивој одећи и оштећеном посуђу од тефлона – навела је програмска директорка „Алхема” Јасминка Ранђеловић.

На који начин ће ова апликација бити од користи потрошачима? Како су објаснили у овој организацији, битно је да корисници што чешће скенирају баркод производа (или уношењем података доступних на декларацији) и на тај начин пошаљу снабдевачу или произвођачу упит о томе да ли садржи неку од опасних хемикалија. Према Закону о хемикалијама, који је већ девет година на снази у Србији, снабдевач је дужан да на тај захтев одговори у року од 30 дана. Потрошач, према одредбама Члана 27. Закона о хемикалијама, има право на информацију о присуству супстанци које изазивају забринутост у производу уколико је њихова концентрација изнад 0,1 одсто. Масовно коришћење ове апликације, осим добијања информације о роби која се купује, требало би да створи и велику базу података о саставу производа различитих компанија. Али нико не очекује да ће то ићи лако. Зато је и потребно да се ствара притисак на компаније како би оне временом схватиле да је једноставније да саме излазе с подацима о саставу производа и смање употребу штетних супстанци и замене их безбеднијим алтернативама. Апликација се истовремено појављује на 13 језика, од којих је Србија једина земља ван ЕУ која је укључена у овај пројекат за остваривање права грађана који имају право да би бирају здраву робу када купују.



– Апликација је адаптирана за наше тржиште. Наше искуство, пошто смо већ слали писма компанијама, показало је да ће се онај ко одговори у року две недеље и обратити потрошачу, док други неће ни одговорити. Приметили смо да су они који су се одазвали углавном компаније чији производи не садрже штетне хемикалије – рекла је Јелена Милић из „Алхема”.

У овој организацији кажу да се све ово односи на хемикалије за које је доказано да имају штетно дејство и које су ушле у процедуру за забрану. Тај поступак траје дуго, али у том времену потрошач има, по прописима, право да зна где су те супстанце присутне.

Према онлајн истраживању „Алхема” са почетка ове године, 90 одсто испитаника је свесно проблема, а различити степени забринутости постоје код укупно 72 одсто. Половина анкетираних одговорила је да не зна који производи могу бити ризични и зашто, а више од 80 одсто се изјаснило да би користили апликацију како би сазнали да ли производи садрже супстанце које изазивају забринутост.



И. Албуновић, Ј. Антељ / Политика

1 Коментар

Постави одговор

молимо унесите свој коментар!
овде унесите своје име

Ово веб место користи Акисмет како би смањило непожељне. Сазнајте како се ваши коментари обрађују.