У Србији ће пензију примати и они без дана радног стажа?

Србија би требало да размишља о томе да људима старијим од 65 година који немају пензију обезбеди надокнаду за елементарне животне потребе.

Професор Економског факултета у Београду Љубодраг Савић сматра да ако желимо да будемо хумано и одговорно друштво, о томе треба да размислимо, али и да би добра анализа која је за тако нешто неопходна вероватно показала да за то није потребан неки огроман износ средстава.

Хрватска и Северна Македонија су такву меру већ најавиле. У Хрватској би више од 50.000 оних који су навршили 65 година живота и немају ни дана радног стажа или су на радном месту провели мање од 15 година требало да почну да примају такозвану социјалну пензију. Она би била равна најмањој пензији, која износи близу 970 куна, односно 15.000 динара.

Житељи Северне Македоније неће морати да имају дана радног стажа у књижици, али да би добили социјалну пензију од 100 евра, морају имати 15 година живота у тој држави, под условом да немају властиту имовину и имовинска права од којих могу да се издржавају.

Има ли Србија економске снаге за такав подухват?

Готово 250.000 људи који имају више од 65 година нису на списку корисника Фонда пензијског и инвалидског осигурања (ПИО), односно живе без пензије.

Према последњем попису становништва, у 220.000 домаћинстава бар једна особа не прима пензију, док у око 18.000 домац́инстава пензију не ужива ниједна.

Савиц́ подсећа да земље такозване социјалне демократије, посебно скандинавске, имају изузетно добру социјалну политику и да сви људи, без обзира на то да ли су у пензији или не, имају примања која им подмирују основне животне потребе.

Он напомиње и да је реч о привредно развијеним државама, за разлику од наше, али и напомиње да Србија треба да размотри какве су јој могућности и да сачини добру и детаљну анализу стања.

“Само негде треба наћи меру колики је то износ и којим људима то дати, што је можда чак и важније, јер ми смо једна од ретких земаља у Европи која нема социјалне карте. Треба направити добру анализу ко је то социјално угрожен, колико је таквих људи, колико би година то примали и колико то на годишњем нивоу подразумева издвајања из буџета Србије”, истиче саговорник Спутњика.

Спутњик