Србија пред СБ УН да отвори питање заточеништва Срба у НАТО казаматима

Атентат на премијера Словачке господина Фица повезује се са његовим отпором према утицају САД и НАТО на ЕУ, слично као што се у Србији суочавају са политичким насиљем и покушајима ревизије историје кроз усвајање резолуције о геноциду у Сребреници.

Свакако је да атентат на премијера Словачке господина Фица има дубљу позадину. Знајући да је срж његове политике отпор ропском положају земаља ЕУ у односу на САД и НАТО, који беспризорно гурају Европу у рат против Русије, односно његовом супростављању ревизији историје по агенди Економског Форума из Давоса, можемо се осврнути и на актуелна дешавања, рекао бих политичког насиља који западни део међународне заједнице ових дана води против Србије.

Наравно реч је о насилном покушају усвајања резолуције о тзв.геноциду у Сребреници на Генералној Скупштини УН. О догађајима у Сребреници ’95 ових дана је доста речено, па не бих одузимао време. Нарочито су значајне тврдње међународних експерата који су целу своју научну каријеру посветили проучавању појма геноцид и који апсолутно тврде да у Сребреници никаквог геноцида није било. Значи у питању је ревизија историје, насиље над истином све у циљу жигосања српског народа као геноцидног.

Ових дана у домаћој јавности можемо чути представнике појединих НВО, интелектуалаца и других јавних личности да ову резолуцију треба прихватити јер су међународни судови пресудили да је геноцида било. Е, сад се поставља питање, ако тако здушно подржавају овакве пресуде због чега не питају те судове зашто се не држе својих оснивачких докумената, Статута пре свега. Зашто тај колективни Запад подржава одлуке тих судова (Хашки трибунал и његов наследник механизам), кад Србима треба судити и пресудити, а не прозивају те судове да кад по статуту тих истих судова истекне 2/3 изречене казне Србе не пуштају на слободу.

У казаматима ад хок формираног тзв. Хашког трибунала налази се већи број Срба којима је истекло 2/3 од пресуђене казне. Али, не пуштају се на слободу јер нису они суђени пред Хашким трибуналом, нити им је тај суд пресудио, а и Слободана Милошевића убио. Њима је судио, пресудио и убио НАТО. Срби су заробљеници НАТО -а, и налазе се у НАТО затворима широм Европе. Њих НАТО не пушта на слободу. Најновији пример је случај генерала Драгомира Милошевића, команданта сарајевско – романијског корпуса, часног официра ЈНА који је остао уз свој српски народ као официр Војске РС, да га брани од Изетбеговићевих муџахедина. Из поузданих извора знам да му је пре 2 – 2,5 месеци истекло 2/3 казне на коју је осуђен. Иако по Статуту Трибунала има право да буде моментално пуштен на слободу, иако има преко 80 година, још увек се налази у НАТО казамату у Естонији.

Исто тако из поузданих извора знам да су неки политичари у Србији обавештени о овоме и замољени да се нешто предузме по питању његовог ослобађања.

Због тога предлажем и позивам државу Србију да пред СБ УН отвори питање заточеништва Срба у НАТО казаматима, да Скупштина Србије донесе Резолуцију која ће осудити понашање против Срба не некаквих међународних судова, већ НАТО судова, јер они то заправо и јесу. Исто тако предлажем да делегација Скупштине РС и Скупштине Републике Српске обиђе све Србе НАТО заробљенике. То је све могуће спровести у дело ако буде постојала воља и државничка одлучност.

Горан Пајић / Васељенска