Данас су Материце: Обичај каже да данас треба везивати мајке

СПЦ обележава данас Материце – празник мајки, један од неколико који предстоје Божићу. Као што су мајке везивале на Детињце, на исти начин данас деца везују мајке.

Ово је највећи хришћански празник мајки и жена. Тога дана деца поране и унапред припремљеним канапом, концем, шалом, марамом или каишем на препад завежу своју мајку, за ноге, на исти начин на који су њих мајке везивале на Детињце.

Мајка се прави да не зна зашто је везана, док јој деца честитају празник, а онда дели деци поклоне, и на тај начин се дреши. Исто тако се вежу и све удате жене, које се дреше поклонима деци: колачима, или неким другим слаткишима.

На Материце се према обичају састају мушкарци и девојке који планирају брак. Верује се и да мужеви треба да вежу своју тек удату жену и тако призову добијање потомства у наредној години.

У овим припремним недељама пред Божић народни обичаји су, углавном, свуда исти.

Најпре оци и мајке, у трећу недељу пред Божић, која се зове Детињци, изјутра рано “везују” своју децу, негде чак и ону у колевци, а деца им се “дреше”. Пошто је то увек недеља по Светом Николи, то обично “Свети Никола ујутру доноси деци поклоне”.

У другу недељу пред Божић, која се зове Материце, оци и деца “везују” мајке (матере), а оне им се “дреше”. У недељу пред сам Божић, која се зове Оци, мајке и деца “везују” оце, а они им се “дреше”.

Ово узајамно “дрешење” је узајамно чињење поклона љубави, што ствара празничну, свечану атмосферу у породичним хришћанским круговима.

Симболика овог узајамног “везивања” и “дрешења” деце и родитеља јасна је: припремамо се за дочек најрадоснијег празника хришћанског – Божића, који је помирио човека са Богом одрешивши га веза греховних, а везавши га новом везом љубави за Бога.

У жељи, дакле, да Његов долазак сачекамо везани најчвршћим везама међусобне љубави, јер је и Он – Божић – Љубав, која је “свеза савршенства”, и ми се о Детињцима, Материцама и Оцима међусобно “везујемо” и “дрешимо”.

То везивање и дрешење превазилази наше породичне кругове и простире се на рођаке, пријатеље и све наше познанике, и тако настаје спонтано опште српско, православно-хришћанско прослављање везивања и дрешења пред наступајући празник Рођења Спаситељева, који је одрешио Адама и Еву од вечне смрти и подарио им живот вечни.

Дакле, Детињци, Материце и Оци су, дакле, наши народни празници нанизани у предпразништву Рођења Христовог, тако да су у средини Материце, дан мајки, јер је мајка веза по којој “да није мајке, ни света не би било”.

Новости