Због злоупотребе права на боловање следује отказ

(Фото: В. Веизовић / Васељенска ТВ)

Поред силних прописа и законских решења, и даље није познато да је ико од радника дошао да се жали адвокату јер је добио отказ због лажног боловања. Синдикални представници такође уверавају да немају ниједан доказ из судске праксе у којем је послодавац после контролног прегледа доказао да су радник или лекар злоупотребили боловање. Ипак, уколико радник у Србији злоупотреби право на боловање, послодавац има право да му уручи отказ, али је тај пропис код нас доста штуро регулисан. Адвокати подсећају да је тешко доказати да је неко на лажном боловању, јер радник има валидно лекарско оправдање, а закон није регулисао проверу стања на терену.

Оно што радник мора да уради јесте да послодавцу донесе потврду у року од три дана од настанка ситуације у којој се нашао. Ако би се догодило да послодавац уручи запосленом отказ због лажног боловања, велика је вероватноћа да му радник неће признати да је био на таквом боловању, већ ће покушати да правду потражи на суду. У Савезу самосталних синдиката Србије истичу да немају ниједан доказ из судске праксе да су радник или доктор злоупотребили боловање.




– Ако и говоримо о лажном боловању, онда одмах знамо да су у спрези радници фолиранти и корумпирани лекари. Напасти већину запослених у Србији и оптужити их да често прибегавају лажним боловањима је бахат и безобразан став појединих послодаваца, чиме се ствара гледиште како су радници у Србији склони преварама. О томе колико људи користи лажна боловања нема егзактних података. Ни Привредна комора Србије, која је поднела иницијативу за увођење санкција, није изнела те податке – истиче Душко Вуковић, потпредседник Савеза самосталних синдиката Србије, додајући да се заборавља да људи у Србији често раде дуже од законом прописаног радног времена, да су оптерећени прерасподелом посла, лошим условима рада…

– Ова област је сасвим довољно регулисана у Закону о раду. Уколико послодавац посумња да је радник на лажном боловању, он може о свом трошку тог радника да упути у лекарску институцију у коју он жели, да би му се оценило здравствено стање. Када добије потврду лекара да радник не болује од болести због које је на боловању, послодавац може да му уручи отказ – подсећа Вуковић.

Да би у овој области било мање злоупотреба, он предлаже послодавцима да упућују своје раднике на годишње систематске прегледе и тако редовно прате здравствено стање запослених.




– То би свакако смањило злоупотребе, али ретко који послодавац шаље своје запослене на редовне прегледе. Тиме би се ипак стекао бољи увид у њихово здравствено стање – закључује Вуковић.

Привредна комора Србија предлаже допуну закона тако да послодавац може да затражи извештај здравствене установе на основу коjeг би се утврдила основаност боловања, уколико је у току једног месеца проценат запослених који су одсутни већи од десет одсто.

У Унији послодаваца објашњавају да су баш због учесталих злоупотреба права на боловање још 2014. учествовали у крупнијим измена постојећег закона, где је све већ регулисано кад је реч о злоупотреби права на привремену спреченост за рад.

– Својим општим актом послодавац и сада може да уреди на који начин ће контролисати да ли је боловање оправдано или не. Постоји и могућност да, ако не верује налазима лекара опште праксе, може директно да тражи од начелника здравствене установе да се поново извештачи лекарски налаз. Због свих тих опција које су дате послодавцима нема потребе за изменом закона, већ је довољно само његово доследно спровођење – сматра Светлана Будимчевић из Уније послодаваца.

Боловање је у садашњем закону већ дефинисано чланом 179, у којем је јасно прецизирано како се користи боловање и како послодавац може да проверава да ли је запослени заиста на боловању.

М. Бракочевић / Политика



Постави одговор

молимо унесите свој коментар!
овде унесите своје име

Ово веб место користи Акисмет како би смањило непожељне. Сазнајте како се ваши коментари обрађују.