Дронови, борбени авиони и подморнице без посаде… Како ће се у будућности водити ратови?

(Фото: Sputnik / Виталий Белоусов)

Војничка чизма ће увек морати да ступи на лице места да бисте освојили терен, али је јасно да ће постепено, са новом револуцијом у технологијама, примат у ратовању добити нека нова, беспосадна борбена средства, односно дронови, борбени авиони, подморнице без посаде, каже за Спутњик војни аналитичар Александар Радић.

Коментаришући убрзани технолошки развој у готово свим сферама, па и у војној индустрији, Радић каже да је до сада борац на ратишту морао да изложи своје тело непријатељској ватри и ризикује живот, али да то не значи да ће тако изгледати и ратови будућности. Напротив, ако погледамо где се налази војно средство у односу на оператера, видимо да нас технолошка револуција, која је пред нама, вероватно води у неко ново ратовање, које се реализује на даљину.

„За један доста кратки временски период беспилотне летелице су јако напредовале. То је била категорија направа која је од користи пре свега за извиђање и која се користи већ деценијама, али је на њима од времена ратова на нашем простору деведесетих година почело да се ради интензивније. Сада већ имамо борбене беспилотне летелице и врло озбиљно се раде пројекти и за беспосадна средства на земљи и у мору. Јасно је где води тај тренд, јер када пошаљете даљински управљано средство много је лакше донети одлуку где ћете и шта урадити јер ризикујете машину, а не човека. Притом, имате прилику и да максимално искористите њену технологију, робусност и издржљивост, да прецизније пронађете циљеве“, објашњава Радић.



То је, како додаје, јако велики и интересантан залогај за разне технологије, па у овом тренутку уопште нема спора како ће изгледати будућност. Све више војски ће ићи ка беспосадним средствима када је реч о томе чиме ће располагати у ваздуху, на копну и у мору.

Дронови, борбени авиони и подморнице без посаде
Ми за то још немамо одговарајући назив, па су људи условно прихватили популарни назив „дрон“, из енглеског говорног подручја.

„Међутим, овде није реч само о средствима која се налазе у саставу ваздухопловних снага, јер је тренд да беспосадне постану и подморнице и површинска пловна средства. На земљи ћемо пак видети нешто што све више личи на роботе из филмова научне фантастике, па је у том смислу јасно где се улаже новац и у ком правцу се иде. У овом тренутку су присутна нека прелазна технолошка решења. Рецимо, да се направи више сличних средства од којих би једно било водеће и са посадом, док би више других комада било без посаде. То су неки прелазни трендови ка стварању војске у којој би људи који рукују средствима били далеко од попришта битке“, каже Радић.

Да ли ће ратови лакше да се воде?
Беспосадна борбена средства нису јефтина, додаје наш саговорник, па је јасно да тако нешто у наоружање могу да уведу само богатије земље.

„Нико у овом тренутку, на садашњем технолошком нивоу, не може да предвиди која ће бити динамика замене човека на терену машином, али ће то у сваком случају бити јако скупо и довешће можда у једном тренутку до раскорака између земаља које могу то да плате и оних других. До технолошког раскорака, попут оног у колонијалним ратовима крајем деветнаестог века, када је снага која има митраљез господарила над противничким копљима. Међутим, ту се сада поставља можда и највеће питање – да ли ће онда ратови лакше да се воде, када немате пред собом моралну одговорност за сопствене губитке?“, указује Радић.



То је, како каже, друга страна медаље ове приче и представља велику моралну дилему.

„Нажалост, деведесетих година се показало на нашем примеру, на простору бивше Југославије, да када усмерите пажњу на високе технологије, можете лакше да дођете до идеје да ратујете. Много тога у историографији, а што је темељено на неким релевантним изворима, показује да је Вашингтон, користећи пре свега медије и информатичке технологије, доносио неке одлуке, укључујући и оне везане за рат на Балкану, претпостављајући да је могуће реализовати неке задатке и успехе на терену без сопствених губитака. Тако су вођена дејства рецимо 1999. године и створила су код политичара лажну слику да рат може олако да се води, а онда су уследили шокови – жртве међу цивилима, почињени су злочини… То заправо показује како је лако да политичари пред сликом високе технологије поклекну и кажу: Па да, ово је право средство за нас, неће погинути нико са наше стране. Међутим, то не значи да политичке и моралне последице неће бити јако дубоке, јер ће беспосадна средства убијати противнике“, категоричан је Радић.
Према његовим речима, још увек није познато како ће изгледати рат будућности и колико би цивила могло да страда при употреби таквих средстава.

„Иако за сада имамо тренд да се говори о смањењу колатералне штете, у пракси су беспосадна средства, и то примарно беспилотне борбене летелице, ипак убиле много више цивила него људи који су били директна мета у неким акцијама, рецимо у борби против тероризма“, закључује Радић за Спутњик.

Сандра Черин / Спутњик



Постави одговор

молимо унесите свој коментар!
овде унесите своје име

Ово веб место користи Акисмет како би смањило непожељне. Сазнајте како се ваши коментари обрађују.