Вучић чека Милову дозволу: За дан-два одлучићу о одласку у Црну Гору за Бадњи дан

Вучић и Ђукановић (Фото: Бета/АП)

Вучић је рекао да су Бадњи дан и Божић најрадоснији празници, време праштања и мирења и време у којем морамо да као народ покажемо јединство, никог не вређајући и не провоцирајући. Поручио је званичној Црној Гори да Србија не жели да ратује нити да угрожава независност те земље, али да ни они не могу да угрожавају српске светиње.

„Не планирам да држим политичке говоре, једина реченица коју могу да изговорим је да ми је драго да сам са нашим народом“, рекао је Вучић за ТВ Пинк.

„Суштина је да ми разумемо да живимо у различитим државама, да поштујемо те државе, али важно је да припадамо истом роду и народу, да морамо да покажемо јединство. Идеално време да се то покаже је сада“, нагласио је он.



„У сваком случају, то је моја жеља и намера да будем заједно с нашим народом када му је тешко. Председник Србије сам не да бих ишао по стадионима, халама, да се радујем нашим успесима у спорту, и да се китим туђим перјем, већ да решавам тешке и важне проблеме, да будем са нашим народом када му је тешко“, додао је председник Србије.

Истакао је да нема разлике између Срба ма где живели, да нема разлике између његовог оца из Чипуљића, мајке из Бечеја, или њега који цео живот живи у Београду и Србина у Бијелом Пољу, Бањалуци или било где друго.

Вучић је казао да се зачудио када је видео колико хистеричну кампању воде бројни медији против његовог доласка у Црну Гору.

Подсетио је да је Божић дочекао и у загребачкој Саборној цркви и Грачаници.

„Никада нашем народу није било лако у Грачаници и Загребу. Српски народ је народ којем припадам и желим да покажем ту врсту јединства“, истакао је он.

Спутњик



1 Коментар

  1. Слушамо саопштење „Епархијског савета за Црну Гору“, који је формиран – како? Подсетимо: митрополит Амфилохије је покушао да направи „Православну цркву у Црној Гори“, која је требало да функционише по принципу Украјинске цркве Московске патријаршије. Самом себи је, још пре тога, безаконо узео титулу архиепископа цетињског. Зар ће квазицрквено тело, које је формирано у циљу дробљења Српске Православне Цркве, да ту исту Цркву одбрани од раскола и отимања њене имовине? Као главни заговорник новог Устава СПЦ, митрополит је нудио да се од СПЦ направи лабава „конфедерација“ митрополија, која би се касније, кад за то дође час, лако могла претворити у „Помесне Цркве“, са дозволом Цариградске патријаршије. Зар је заборављено да је митрополит био главни заговорник одласка делегације СПЦ на Критски сабор, а десна рука му је био амерички безаконик, епископ Максим Васиљевић, духовно ишчадије умировљеног, а неумиреног, владике Атанасија Јевтића? (од Сабора тражио и пензионисан још 1999. године, а и дан – данас га видимо како има довољно здравља да ровари по туђим епархијама и руши).

    Зар заборављамо да је по Амфилохијевој жељи храм Светог Јована Владимира у Бару добио фреску безаконог Критског сабора, где Црквом наводно кормиларе цариградски апостата Вартоломеј и његов интимус Зизиулас? Дуго је припремана „календарска основа“ за независност „Црногорске Цркве“ – од уношења у календар као црвених слова Светих Василија Острошког и Петра Цетињског (без обзира на њихову огромну светост, коју нико не спори) до бесмислене лажне канонизације Његоша за свеца. Ако се томе дода тзв. „дуални идентитет“ (може Србин, може Црногорац, ал` мож` да бидне а не мора да значи), добија се почетна позиција с које је кренуо настанак савременог „монтенегро антисрпства“.

    Прво и основно – да се митрополит Амфилохије прекрсти православно, и да се у јавности не стиди крста Христовог:

    https://www.youtube.com/watch?v=eMA5cH8sELY

Постави одговор

молимо унесите свој коментар!
овде унесите своје име

Ово веб место користи Акисмет како би смањило непожељне. Сазнајте како се ваши коментари обрађују.