Човечанство опет страхује од нуклеарне бомбе: Шта нам 2020. година доноси по питању безбедности људске заједнице

0
(Фото: Sputnik / Рамиль Ситдиков)

У години пред нама навршава се пола века од потписивања Споразума о контроли нуклеарног наоружања и две и по деценије откако је овај документ изгубио временско ограничење и постао, како се мислило, камен темељац срећнијих односа снага на планети. Сада је, међутим, више него јасно да је договор остао на папиру, јер визија света коју је требало да донесе буквално пуца по шавовима.

Угледни британски магазин „Економист“ предвиђа да ће традиционални сусрет дипломата, посвећен анализи примене Споразума у минулом петогодишњем периоду, који се одржава од 29. априла до 10. марта у Њујорку, бити „налик катастрофи“. Нуклеарни поредак се заправо руши. Ову врсту наоружања имало је укупно 13 земаља, а четири су га се одрекле: Јужна Африка, Белорусија, Казахстан и Украјина, али је то тек мало померило језичак на ваги која мери ризик од глобалног нуклеарног рата.

Експерти упозоравају на то да ће мултинационални уговор, којим је 2015. године ограничен ирански нуклеарни програм, наставити да се крњи. Америка је претпрошле године напустила споразум, а Иран је лане суспендовао своју сагласност. Предвиђа се да ће зато Техеран наставити да гомила уранијум и да ће инсталирати још брже центрифуге и тако скратити време потребно за прављење нуклеарне бомбе.

Северна Кореја, нестрпљива због спорог напретка у преговорима са САД и недостатка олакшица за санкције, наставиће тестирање ракета дужег домета. Немир је завладао чак и у НАТО. „Економист“ подсећа да се у септембру турски председик Реџеп Тајип Ердоган пожалио на то да неке земље имају пројектиле са нуклеарним бојевим главама, а кажу да их Турска не може имати, и поручио: „То не могу прихватити!“



За многе дипломате у Њујорку, прави проблем биће у САД, Великој Британији, Кини, Француској и Русији, односно земљама којима је дозвољено да поседују нуклеарно оружје. Земље које немају нуклеарни програм су се, потписујући споразум, одрекле нуклеарног оружја, а заузврат је, у складу са чланом 6 тог споразума, нуклеарни квинтет пристао да „у доброј вери“ преговара о одустајању од својих ракета. Свет је узнемирен оценом да се нуклеарне силе крећу у смеру управо супротном од зауздавања нуклеарног наоружавања.

Америка ће тестирати неколико нових типова брзолетећих ракета средњег домета, НАТО ће расправљати о новим начинима одбране од еквивалентних руских пројектила, а у међувремену свет ће постајати све нервознији због судбине новог споразума о СТАРТ, који управља ракетама дужег домета, како се буде приближавао датум његове обнове, фебруар 2021. САД ће појачати своје захтеве да се Кина, „чији мали арсенал бубри“, придружи ограничавајућим споразумима, а други ће то схватити као цинични изговор за сопствену неактивност.

Можда најексплозивнија тема од свих, кад је нуклеарно наоружање у питању, тиче се земље која ни сама не признаје да има нуклеарно оружје, а то је Израел.

С друге стране, Уговор о забрани нуклеарног оружја, који су 2017. године прихватиле 122 земље, до сада је потписало њих 70. Овај документ произашао је из Хуманитарне иницијативе, групе ненуклеарних држава, које указују на могуће ужасне последице нуклеарног рата. Незадовољне напретком, оне су одлучиле да пребаце расправу на терен Генералне скупштине УН, која гласа већином.

Споразум ће, највероватније, ступити на снагу пре краја 2020. године, пошто га ратификује 50 држава. Неке нуклеарне силе, попут Америке и Русије, спремне су да, не трепнувши, одбаце правне и дипломатске последице овог уговора, пошто га нису ни потписале. Други, попут Француске, забринути су за његов утицај на међународно право и најављују да ће се против тога борити на сваком кораку. Иако дизајнери уговора инсистирају на томе да он допуњава Споразум о контроли нуклеарног наоружања, а не да га мења, реална је бојазан да ће се и између ова два документа повести трка за легитимитет.

ТОКИЈСКЕ ИГРЕ И ЈАЗ ПОЛОВА

Олимпијске игре у Токију, јула 2020. године, биће прилика да се, између осталог, јасно оцрта јаз између полова у Јапану. Круто, патријархално јапанско друштво увелико се мења. Удео жена у лидерским позицијама у Јапану у следећој деценији ће се удвостручити, кажу демографске прогнозе. То ће најавити истакнуте жене политичке вође, Јурико Коике, гувернерку Токија, и Фумико Хаиасхи, градоначелницу Јокохаме, које ће, током олимпијских свечаности, одскакати од тамних одела и обојене црне косе мушких колега, најављују светски медији.



РУСКА ПРОИЗВОДЊА ПЕТА НА СВЕТУ

Русија идуће године постаје пета највећа економија на свету, остављајући иза себе Немачку и Велику Британију. Овакву анализу даје мултинационална банка Стандард чартеред у дугорочним прогнозама раста светске привреде. Позитиван утицај растућих светских цена нафте на руску економију надмашиће негативан ефекат санкција Вашингтона. У међувремену, званични подаци Федералног завода за статистику показују да је највећа економија у Европи, Немачка, 2018. године нагло успорила раст.

Пројекције светске економије до 2030. године кажу да ће Кина сменити САД са челне позиције. То би могло да се деси већ 2020, пише „Раша тудеј“. Поред Кине, међу првих пет ће се налазити САД, Индија, Јапан и Русија. Од шестог до десетог места налазиће се Немачка, Индонезија, Бразил, Турска и Велика Британија.

– До краја 2020. године већина светске популације биће класификована као средња класа. Азија ће бити предводник раста средње класе, која ће, у исто време, стагнирати на Западу – каже Мадхур Јха, истраживач Стандард чартереда. – Азијске економије значајно ће порасти у наредној деценији. Од десет најјачих светских економија, чак ће седам бити из Азије.

ЖАРИШТА У КИНЕСКИМ МОРИМА

ПОТЕНЦИЈАЛНО жариште у идућој години биће Јужно кинеско море. САД ће једном месечно пловити бродовима кроз тајвански теснац, а појављиваће се и велике ратне крстарице под америчком заставом, што би могло да буде протумачено као својеврсна провокација. Тежиће се и проширењу међународног простора Тајвана, позивањем ове земље у чланство Светске здравствене организације. Председник Си Ђинпинг ће оштро реаговати, повећавајући учесталост и софистицираност кинеске војне активности, насупрот Тајвану.

И Кина и Америка биће вољне да преузму веће ризике да би стекле предност. Само је питање времена кад ће се ово безбедносно такмичење у Јужном кинеском мору прелити у кризу. Предстојећа година прети да буде високоризична не само за односе између Кине и Америке, већ и за земље у региону, ухваћене у унакрсну ватру. У контексту ескалације тензија, Кина ће се заложити за конфронтацију у неколико територијалних спорова, међу којима је једно у Источном кинеском мору, где Кина и Јапан полажу права на одређена острва, а где ће Пекинг, најављују експерти, додатно повећати војни притисак.

ЦРНИ РАКЕТНИ ДАНИ ЗА ЕУ

РУСКИ сенатор Алексеј Пушков је недавно, после тестирања америчког пројектила забрањеног одредбама Споразума о ликвидацији ракета средњег и кратког домета, упозорио да ће у случају да та ракета буде размештена у Европи доћи „црни дан за ЕУ“. „Тако нешто вратиће Европу у нуклеарну конфронтацију, из времена Хладног рата“, написао је Пушков на „Твитеру“.

Претходно је портпарол руског председника Дмитриј Песков упозорио да тестирање америчке ракете, што представља потврду да је Вашингтон одавно био наоштрен да иступи из тог споразума. Тестирање америчке ракете, којим је Вашингтон прекршио Споразум о нуклеарним ракетама средњег домета (ИНФ), неки заговорници контроле наоружавања из САД оценили су потезом којим се ризикује непотребна трка у наоружавању са Москвом.

Ивана Станојевић / Новости



Постави одговор

молимо унесите свој коментар!
овде унесите своје име

Ово веб место користи Акисмет како би смањило непожељне. Сазнајте како се ваши коментари обрађују.