Питање за доктора: Добро јутро, да ли би сте пустили дете сада напоље?; Доктор: Не бих

Смог (Фото: JEWEL SAMAD)

Лекари причају једно, ресорно Министарство друго. Данима поједини пулмолози упозоравају на то да се повећава број пацијената с респираторним тегобама.

Њихова је оцена да томе, уз временске услове, доприноси и загађење ваздуха.

С друге стране, Министарство здравља и Институт за јавно здравље, позивајући се на податке здравствених установа, истичу да није повећан број деце, која су примљена на лечење, у односу на исти период претходних година.

Има ли разлога за забринутост, сви се питамо, као и то да ли маске помажу? Проф.др Бранимир Несторовић, дечији пулмолог и алерголог, начелник пулмологије на Универзитетској дечијој клиници у Тиршовој, кађе за ТВ Прву да маске немају никакву сврху, а поготово оне хируршке које људи носе по улици јер су оне намењене да заштите хирурга у сали, а не људе од аерозагађења.




Осим тога, напомиње овај стручњак, ни оне друге маске направљене за аерозагађење, осим што су непрактичне и што у њима не може да се дише, такође уопште не штите. Наиме, како објашњава др Несторовић, у свету је урађено озбиљно истраживање о ефикасности тих маски, а резултати су били, како каже, смешни.

Испоставило се да те маске штите свега 20 одсто.

Поставља се онда питање и има ли сврхе остајати у кући, као што гласе многа обавештења и препоруке везане за аерозагађење – јер и у тој кући ваздух је исти онај који је напољу? Др Несторовић се слаже с том оценом и додаје да додуше постоје одређени пречишћивачи ваздуха за кућне узлове, који успевају да апсорбују одређену количину штетних материја из ваздуха.

Најзагађеније је ујутро, каже он, а на питање да ли би своје дете јутрос пустио напоље, одговорио је да не би.




С друге стране, чувени доктор напомиње и да нико не говори о ономе што је најважније, а то је угљен-моноксид који је прави убица. Ту су и честице дизела које „каче“ све за себе. Такође, када се говори о аерозагађењу треба напоменути, каже он, да нису угрожени само дисајни путеви већ и очи, које су саме по себи осетљиве.

Проблем о ком овде говоримо је велики и он захтева широку друштвену консензус и велике напоре државе, објашњава доктор и истиче да је екологија скупа у почетку, а јефтина после.

Разбољеваће се деца, а за 20 година ће се плаћати лећење астме, бронхитиса…

Прва



Постави одговор

молимо унесите свој коментар!
овде унесите своје име

Ово веб место користи Акисмет како би смањило непожељне. Сазнајте како се ваши коментари обрађују.