Прети нам плаћање трошкова хрватским банкама и предузећима?

(фото: Пиксибај)

Привредни апелациони суд (ПАС) по други пут је укинуо првостепену одлуку Привредног суда у Београду.

Том одлуком био је одбијен захтев Загребачке банке за признање одлуке хрватског суда о наплати судских трошкова од око 100.000 евра од Југобанке и наложио да се о захтеву поново одлучи.

Ова одлука је донета пошто је ПАС усвојио жалбу Загребачке банке и по други пут наложио поновно одлучивање Привредног суда у Београду о захтеву за признање стране судске одлуке, који је у овом случају донео Трговачки суд у Загребу.

У овом случају Привредни суд у Београду је, у одлуци у коју је Тањуг имао увид, поред осталог закључио да је неспорно да је одлука чије се признање тражи постала правоснажна и извршна и да је Југобанци било омогућено да учествује у поступку у Загребу у којем је та одлука донета.

Истовремено је закључио да би њеним признањем био повређен домаћи јавни поредак, због неусклађености хрватске одлуке са домаћим прописима.



Ову одлуку ПАС је укинуо јер сматра да је погрешан закључак првостепеног суда о јавном поретку те наглашава да се одлука хрватског суда мора ценити у целини што значи и у погледу трошкова.

Подсетио је да је Трговачки суд у Загребу усвојио приговор приговор застарелости у овом случају и због тога је наложио је да се у поновном поступку утврди да ли постоји материјални реципроцитет, као и да ли има супротности јавном поретку.

Београдски адвокат и саветник за праћење поступака у Хрватској Иван Симић упозорава да је захтев за трошкове овог поступка само један од око 180 потенцијалних захтева хрватских предузећа и банака за наплату у Србији.

Сви ти трошкови су, како објашњава за Тањуг, настали у поступцима које су спрска предузећа водила у Хрватској ради остварења имовинских права и потраживања српских банака од предузећима у Хрватској на име неплаћених кредита.

Симић је напоменуо да су сви хрватски судови одбили захтеве српских предузећа и банака за повраћај објеката које су градили или куповали, односно повраћај средстава на име кредита које су давали хрватским предузећима, пре распада СФРЈ. „Са друге стране, судови у Србији су усвојили све захтеве хрватских предузећа у погледу њихових претензија махом према непокретној имовини, иако је основ за тражење био значцајно слабији“, навео је Симић, који сматра да је и правним лаицима очигледна диспропорција у поступању два правна поретка – српског и хрватског.

Танјуг



Постави одговор

молимо унесите свој коментар!
овде унесите своје име

Ово веб место користи Акисмет како би смањило непожељне. Сазнајте како се ваши коментари обрађују.