Договорена реконструкција ВМА од пода до плафона

0

пуковник професор др МИРОСЛАВ ВУКОСАВЉЕВИЋ, начелник ВМА (фото: И. Милутиновић/Политика)

Војномедицинска академија, која ће ускоро обележити 176 година постојања, добиће потпуно ново рухо. Захваљујући сарадњи с Немачком банком за развој планирано је да почне комплетна реконструкција ове установе. У разговору за „Политику” пуковник професор др Мирослав Вукосављевић, начелник ове куће, објашњава да је Влада Србије потписала меморандум о сарадњи с овом банком за кредит од око седамдесет пет милиона евра који ће служити за побољшање енергетске ефикасности ВМА. То значи да ће се ВМА сређивати од пода до плафона: поставиће се нове инсталације, водоводне цеви и систем грејања, преуредиће се операциони блокови, побољшаће се климатизација и ентеријер, адаптираће се купатила унутар одељења, улепшаће се фасада… Прелиминарни план је да се крило по крило болнице реконструише, због чега ће бити пресељавани болесници с једног одељења на друго, али они то неће осетити на својој кожи јер др Вукосављевић каже да ће све то бити добро испланирано.

Да ли је ово прво велико преуређење ВМА од оснивања установе?

Јесте и почеће ове године. На томе ће радити два министарства, а носилац пројекта биће Министарство рударства и енергетике. Кредит за то је изузетно повољан, ниске су камате и одличан је грејс период. Огроман проблем је био добити ту врсту кредита јер је њихово правило да новац не дају владиним организацијама и институцијама. Долазио нам је председник те банке с најближим сарадницима. Један од њих је рекао: „Професоре, ово изгледа као када ви лечите пацијента. Чим сам ушао у ову зграду био сам одушевљен јер је монументална и ретка у Европи, али је велики и тежак болесник и захтева хитно комплетно лечење.” Ових дана треба још један меморандум да се потпише, а затим креће израда пројектно-техничке документације, што ће трајати шест месеци. Министарство ће расписати конкурс за најбољег пројектанта, што ће трајати три месеца па се креће с расписивањем избора за извођача радова.

 

Али док се то чека, хоће ли неки критични делови ВМА успети да се адаптирају?

ПОДРЖИТЕ НЕЗАВИСНО НОВИНАРСТВО
Помозите рад Васељенске према својим могућностима:
5 €10 €20 €30 €50 €100 €PayPal
Заједничким снагама против цензуре и медијског мрака!

Ускоро ћемо отворити реконструисано одељење централне интензивне неге. То није рађено на овај начин од када је ВМА направљена осамдесетих година прошлог века. Зна се да без добре интензивне неге нема хирургије, а без добре шок собе нема одличног праћења болесника. Радови су заједно с опремом коштали око сто милиона динара и новац је за то одвојило Министарство одбране. Увешћемо и новину, шалтер који ће се налазити испред шок собе где ће родбина пацијената моћи да добије све информације о њиховом здравственом стању. Није у реду да чуче у неком ходнику и чекају вести о најближима или да их пребацују с једне на другу телефонску везу.

Упркос побољшању услова рада, у јавности се полемише да је доста доброг кадра незадовољно отишло с ВМА…

То није тачно. Сав труд и напор сам уложио да до тога не дође. Многи а међу њима и ја имали смо понуде да одемо у иностранство. Али нисмо то учинили. Имамо национално-патриотску свест која је превагнула. Пре него што сам дошао на чело ВМА, претходио је један њен стрмоглав пад. Не желим да се сећам нечега што је лоше и што је прошло, али није згорег присетити се некад тога да бисмо утрли бољу стазу ка будућности. Одлазио је велики број лекара и сестара, не због тога што су им биле ниске плате, већ зато што нису могли да лече пацијенте јер нису имали чиме на начин као што је случај у свету, нису могли да раде дијагностику јер нису имали апарате за то, а који су у међувремену у већини набављени за скоро све организационе целине. Носили су на рукама пацијенте, куповали су лекове за болеснике. Требало је бољом организацијом томе стати на пут, видети куда новац иде, колико је то неопходно за функционисање и колико објективно имамо новца на располагању. Сада нам се чак и враћају колеге. На пример, професор др Нина Булајић, микробиолог, у марту долази из САД на ВМА.

Прочитајте још:  Ало: Дечак монструм стално пита кад ће кући, уверен је да није ништа лоше урадио

Запослени се жале да су им мале плате и да су ниже него у цивилним болницама. Да ли то тачно?

Слажем се с њима да су плате мале. Држава је рекла да следи 15 одсто повишице за медицинске техничаре. Али то се не односи на нас. А мислим да смо и те како и ми допринели здравству Србије. Наше сестре су добиле повећање од само девет одсто јер припадају Министарству одбране. Када некоме одговара, онда се каже да смо ми перјаница здравственог система, да све можемо да урадимо, да радимо 365 дана… А када треба да се плати рад, онда нас сврставају у ресор одбране. Колико сам упознат, због бирократских препрека, Министарство финансија није добило сагласност да се и здравственим радницима у војном ресору подигну плате као у цивилним болницама. Код нас сада имамо парадоксалну ситуацију да цивилни лекари на ВМА имају већу плату него лекари пуковници. Медицински техничари сада имају од 42.000 до 47.000 динара, а лекари без дежурства 65.000 до 90.000 динара, зависно од година стажа.

Колико су тачне спекулације да су запослени исцрпљени због великог обима посла и дежурстава и да ли ће моћи да се запосли нови кадар како би се растеретили?

Лекари немају много дежурстава, али су сестре стварно исцрпљене. По европским правилима, на једног болесника у интензивној нези требало би да „иде” једна сестра. А код нас се дешавало да једна брине о четири, пет болесника. Примили смо у радни однос прошле године 75 сестара. Сада припремамо да у марту запослимо још 111, претежно здравствених радника, а у септембру још једну групу. Тим планом попуне кадрова бићемо задовољни. Јер до сада, са свим пријемима, није било довољно кадра. Неки су отишли у редовну или инвалидску пензију, разболели су се, али су малобројни они који су ВМА напустили због другог посла. Могу да их набројим на прсте једне руке. Људи ће, све док виде наду и вољу да се поправе ствари и да то неко решава, остати. Све што сам им обећао до сада до сам и испунио. Кључне су биле реформа, стабилизација и обнова.

Прочитајте још:  Мушкарац који је упао у болницу на себи имао мајицу ХОС-а

Да ли то значи да ће бројчано јача ВМА моћи да преузме још једно хитно дежурство у Београду, осим среде, када дежурате с ургентним пријемом?

Са садашњим бројем кадрова тешко. С још већим повећањем броја људи бисмо могли, јер је то нама у интересу. Трудимо се да побољшамо услове у тој служби, па смо завршили пројектно-техничку документацију за реконструкцију Службе хитне помоћи. За то нам треба око сто двадесет милиона динара, па ће и то морати да буде урађено у оквиру пројекта реконструкције целе установе.

У јавности је прошле године било речи и да је ВМА пред банкротом и да нема лекова и материјала за лечење. Да ли је то тачно?

У децембру 2018. године Министарство одбране је донело одлуку о преносу овлашћења да ВМА више неће набављати потрошни материјал за себе, већ ће то радити Управа за војно здравство за нас. Последица тога су приче о банкротству. Они нису у том моменту били спремни за то. Зато смо размишљали како да премостимо проблем. Договорили смо се да они новац пребаце нама и да ми набавимо материјал, што смо и урадили захваљујући оквирним споразумима с добављачима које смо имали. То не сме да се понови у 2020. години. Чини ми се да је 2019. година била најтежа за руководиоце ВМА, али не за запослене јер смо проблеме брзо превазилазили и они то нису осетили. А ни пацијенти нису трпели. Важно је што имамо подршку председника Србије Александра Вучића у свему што радимо јер и он жели да ВМА функционише најбоље што може и да само свако треба да ради свој посао. Наш посао је да напишемо шта нам треба од материјала за рад, нечији је посао да то набави, да бисмо могли да лечимо људе. Желимо да нам се одобри набавка иновативних лекова и да се ништа не кочи.

Да ли због тих проблема пацијенти који се лече на ВМА не могу ту да добију терапију него морају да иду у цивилне болнице за то, па се после поново враћају код својих лекара?

То једном мора да се разреши. Принуђени смо да цивилном осигуранику кажемо: „Е сад за ту терапију морате да идете на неку другу клинику и да чекате комисије да вам одобре примање неког лека који вам је лекар на ВМА прописао.” То су глупости. Нама треба око шестсто педесет милиона динара за лечење пацијената иновативним терапијама, а ми укупно у буџету имамо деветсто милиона динара за све лекове по уговору са РФЗО-ом. С директорком РФЗО-а никада нисмо имали проблема и увек је спремна за разговоре о сарадњи. Надам се да ћемо тај проблем што пре превазићи.

Прочитајте још:  625.000 палестинске деце лишено образовања

Најављивали сте да ће ВМА набавити савремену гама камеру за лечење и да ће осванути нове операционе сале. Докле се с тим стигло?

Завршавамо реконструкцију треће операционе сале у Центру за дневну хирургију, па ће све три ускоро да блистају. Крајем марта пустићемо у рад и гама камеру која је важна за дијагностику свих обољења, посебно малигних, снимања, али и терапију јер она у себи има скенер који може тачно да лоцира промене.

Како се борите са смањењем листа чекања за прегледе и операције?

За војне осигуранике нема листе чекања, а за цивилне постоји за операције катаракте, снимања на магнетној резонанци и постављање вештачких колена и кукова. Најтежа је ситуација на ортопедији. Чим неки лекар који се тиме бави искочи из система, одмах настаје проблем. Јер ВМА није обична болница, па наши лекари често морају да иду у мировне мисије. Ако двоје из исте службе нису ту, онда се стварају гужве. Тренутно се 37 здравствених радника налази у мировним мисијама.

Ускоро отварање центра за традиционалну кинеску медицину

Када ће почети да ради центар за традиционалну кинеску медицину?

У интензивним смо преговорима с Кинезима. Начелник болнице из Пекинга је долазио овде и видео простор који смо ми одредили за то. Надам се да ћемо у наредних месец, два моћи то да финиширамо. Потписан је меморандум о разумевању о отварању тог центра, а ми смо формирали одсек за то у оквиру Клинике за физикалну медицину. Имамо људе с искуством у том виду лечења, али чекамо опрему коју ће донирати Кинези.

Чистачице поново део ВМА

Пацијенти који леже на ВМА углавном хвале чистоћу у тој кући. Али било је проблема коме чистачице „припадају” и како ће бити плаћане. Како је то разрешено?

У току године смо успели да решимо нешто што је важно за нас, а што сам обећао пре три године када сам дошао на ову функцију. Вратили смо на ВМА нешто што је болници било неправедно одузето – сервис за одржавање чистоће и кухињу. Ми смо заправо преузимали услуге за ту намену од једне фирме и увидео сам да плаћамо двоструки ПДВ, једном када министарство нама дозначи новац, а други пут када ми дозначимо тој организацији која запошљава људе који обављају те послове. Не знам зашто се то радило, да ли да би се показало да бројчано имамо мање 400 запослених, а ти људи заправо раде само што се не воде да су део ВМА. Зато смо донели одлуку да их примимо у радни однос јер није било у реду да више од 10 година раде на одређено време или по уговору о привремено-повременим пословима. Они крвнички раде, чисте и припремају хиљаде оброка да би цео систем опстао. Хвала им на стрпљењу и поверењу што су све ове године остали верни ВМА.

Данијела Давидов-Кесар/Политика

За више вести из Србије и света на ове и сличне теме, придружите нам се на Фејсбуку, Твитеру, Инстаграму, Вајберу, Телеграму, Вконтакту, Вотсапу и Јутјубу.

Будите први који ћете сазнати најновије вести са Васељенске!

СВЕ НАЈНОВИЈЕ ВЕСТИ НА ТЕЛЕГРАМ КАНАЛУ

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *