Ако Србија има седам милиона становника, како то да има чак 6,7 милиона бирача

Како то да Србија има седам милиона становника, а чак 6,7 милиона људи на бирачком списку – питање је које се ових дана чуло од појединих политичара у Србији, а одговор је једноставан. Право гласа имају и они који живе у иностранству, а имају пребивалиште у Србији. Таквих је око 1,7 милиона.

Припреме пред редовне парламентарне и покрајинске изборе, чини се, ужурбане. Извесно је из које ће штампарије изаћи изборни материјали и које ће боје бити изборни и контролни листићи – одлучула је на данашњој седници Републичка изборна комисија. Оно што се још не зна је тачан број грађана са бирачким правом.

„Након расписивања избора РИК ће донети свој роковник за вршење свих изборних радњи оног момента када нам Министарство за државну управу и локалну самоуправу одштампа тзв. изводе из бирачких спискова и одреди укупан број бирача, ми процедурално то саопштавамо на седници. Након тог момента, а 15 дана пре одржавања избора утврђује се и коначан број бирача“, каже Владимир Димитријевић из Републичке изборне комисије.



До дана гласања може доћи и до промена, у случају да неко умре, постане пунолетан, добије држављанство. А у јавности се већ полемише о разлици од неколико стотина хиљада између броја становника и бирача.

„Попис показује да у Србији живи нешто више од седам милиона, а у бирачком списку се налази 6,7 милиона из једне просте чињенице што су у бирачком списку потпуно легално и на један потпуно исправан начин налазе и они људи који живе у дијаспори, а имају право место пребивалишта у Србији и имају држављанство“, објашњава Бојан Клачар, извршни директор Цесида.

Срђан Богосављевић из Ипсос стратеџик маркетинга истиче да је свако ко има документе Србије бирач у Србији, без обзира са којом адресом, он има бирачко прво.

„Са друге стране, ми врло добро знамо сви имамо пуно познаника који имају документе Србије са адресом у Србији, а живе у иностранству“, додаје Богосављевић.

Пет милиона бирача живи у Србији

Зато странке, сматрају аналитичари, треба у кампањи да шаљу поруке ка пет милиона бирача који живе у Србији.

„Када говоримо о излазности, она је заправо у Србији увек у пракси много већа него што то на крају покаже она официјелна излазност. И друга веома важна ствар је да размишљамо о последицама – значи да нас је све мање, да држава Србија постаје све старија нација и да разумемо колико су изражени депопулациони трендови имајући у виду то смањење од 2007. или 2008. године“, наводи Клачар.



На крају изборног дана резултати се броје у односу на изашле бираче.

„Наш изборни систем је такав да је главна контрола на изборном месту, уколико имате партиципацију странака које су заинтересоване да контролишу тај процес оне могу. Имате по правилу два члана бирачког одбора из опозиционе странке, два члана из владајућих странака. Ако њих има много, та је контрола велика“, наглашава Богосављевић.

Боља контрола током изборног дана очекује се од едукованих чланова бирачких одбора.

„РИК је извршио обуку преко 500 инструктора који ће обучавати чланове бирачких одбора. Послат је допис свим посланичким групама“, каже Димитријевић.

На претходним изборима на 8.500 бирачких места било је 50.000 чланова бирачких одбора.

РТС



Постави одговор

молимо унесите свој коментар!
овде унесите своје име

Ово веб место користи Акисмет како би смањило непожељне. Сазнајте како се ваши коментари обрађују.