Случај покварене пилетине код Ваљева није усамљен – Да ли је труло месо било и у печењари?

0
(фото: ТВА Плус)

Случај бацања скоро више од тоне покварене пилетине упаковане у џакове у поток на периферији Ваљева не дешава се први пут. Проверава се да ли је печењара препродавала месо које је завршило у Ђеновцу.

Податак о томе да је више од тоне поквареног пилећег меса бачено у поток Ђеновац на периферији Ваљева није изненадио ветеринаре, комуналце и екологе, јер се слични инциденти готово свакодневно догађају широм Србије. Деценијама су многи шумарци, јаме, врзине, реке, потоци и ливаде локације на којима несавесни грађани бацају угинуле домаће животиње и остатке изнутрица.

Ко је у потоку између Новог насеља и Месне заједнице Пети пук у Ваљеву оставио пилетину којој је истекао рок трајања, утврђују надлежни. Посао ће им, по свему судећи, олакшати то што је на лицу места пронађена отпремница са подацима о произвођачу пилећег меса – ваљевској фирми која у једном селу има фарму кокошака, као и купцу – печењари на периферији града на Колубари. Да ли је у међувремену месо неком трећем препродато, остаје да се види.

– И кад буду откривени, несавесни на све начине покушавају да се оправдају, што им, нажалост, неретко и успева – каже, за „Новости“, ветеринар са подручја Колубарског округа који је инсистирао на анонимности. – Примера ради, у поток је била бачена угинула свиња, а помоћу података на ушној маркици врло брзо се дошло до власника. Тврдио је да је свињу продао раније, али се није сећао коме, нити је знао како се нашла у потоку. Судија за прекршаје га је ослободио.

Тако је и поток Ђеновац, управо на месту где је пронађена покварена пилетина, раније био стално место где су несавесни бацали угинуле домаће животиње, изнутрице, кожу, папке… Једно време то је престало, али је потом пракса настављена.

– Постоји пропис о томе како се угинуле животиње закопавају – истиче наш саговорник. – Међутим, управо због неконтролисаног одлагања угинулих животиња и њихових остатака прети опасност од многих заразних болести, зооноза, које погађају и људе. Забележени су случајеви појаве ехинококуса и туберкулозе код људи. Закон налаже да фарме, кланице и товилишта морају да имају регулисан начин збрињавања животињског отпада. Ако хоће, инспекције врло лако могу да утврде колико су таквог отпада кланице допремиле у кафилерије. На произведених седам тона меса дневно настаје четири тоне животињског отпада. У свету, животињски отпад се користи у производњи хране за мачке и псе, што је веома уносно, а код нас се тиме загађује животна средина и угрожава здравље људи.

ОПАСНО ПО ЗДРАВЉЕ

Непрописно бачени животињски остаци опасни су по здравље људи и околину, јер представљају потенцијални извор инфекција – каже ветеринар. – Међу болестима које се на тај начин могу пренети са животиње на човека су беснило, салмонела, антракс, птичји грип…

Б. Пузовић/В. Новости

Постави одговор

молимо унесите свој коментар!
овде унесите своје име

Ово веб место користи Акисмет како би смањило непожељне. Сазнајте како се ваши коментари обрађују.