Иако нема инцидената, мештани села на граници са Мађарском страхују од миграната

(Фото: EPA ANTONIO BAT)

Већина мештана војвођанских села Мајдан и Рабе, која се налазе на тромеђи између Србије, Мађарске и Румуније, потписала је петицију којом од полиције, општинске и покрајинске власти тражи заштиту од повећаног броја миграната. Иако су на мигрантској рути од почетка кризе, а свих ових година нису забележили ниједан инцидент, малобројно, углавном старије становништво страхује од непознатог. Истовремено, број људи који покушавају илегално да пређу границу остаје висок.

Уз срећан пут и упозорење. На излазу из села Рабе, почиње Европска унија. С једне стране Румунија, са друге – крај мађарске ограде. За људе који покушавају да се домогну Европе, често одредиште.

„Побегли смо из наше земље, тамо је рат“, каже један од миграната.

Сналажење у комуникацији у средини где их нико не разуме, само је део проблема ове породице из Алепа. После ноћи проведене на киши, промрзли су и спремни да се врате у прихватни центар у Сомбору.



Н1: Kолико дуго сте спавали напољу?

Мигрант: Два дана. Граница, Румунија, али полиција из Румуније.. Србија.

Н1: Вратили су вас?

Мигрант: Да.

Пут до Европе за њих остаје недостижан, али у погранична села стално пристижу нове групе. Ову затичемо у једној од бројних празних кућа у Мајдану. Чекају прилику да пређу границу. Њихов први комшија каже – не сметају му, јер никога не дирају. Међутим, већина мештана другачије мисли.

„Па већих инцидената није било. То што ноћима лупају на вратима, на прозорима, што иду по путу… Ја се плашим да их не згазим. Директно није било инцидената. Зашто онда петиција? Петиција зато да то спречимо“, каже Ливија Абрахам, становница Мајдана.

Петицију је потписало 123 мештана села Мајдан и Рабе, што је око 80 одсто становништва. У последња два месеца повећан је број миграната, па траже и веће присуство полиције. У месној заједници појашњавају – полиције има, баш као и људи из Kомесаријата за избеглице.

„Они су долазили на наш терен и дању и ноћу радили да пронађу те мигранте, да испразне те куће, да их испрате из села, али морате знати да су се они константно враћали“, напомиње Верица Ваш, Месна заједница Мајдан-Рабе.

Масовност је, каже, оно што становнике највише плаши. Чак иако у шестогодишњој избегличкој кризи нису сведочили инцидентима.



„Kад сте ви сами у једној кући, а дође пет, шест младића или десет њих. А знало је бити и 20 по групама“, ЧонкаМигранти улазе у ђачке аутобусе. Често се дешава да деца не смеју ући у аутобус. За собом остављају крто, па нам село изгледа као сметлиште, истиче Ваш.

Случај ова два села прешао је и на политички терен. Док је посланик Савеза војвођанских Мађара Мајдан и Рабе спомињао у Скупштини Србије, мештани су петицију, преко друге странке, проследили управо челнику СВМ-а у Покрајини.

„Да се размишља и на дугорочне стазе, па да се направи један Акциони план како да се односимо и како да третирамо ове мигранте“, каже Арон Чонка, из Демократске заједнице војвођанских Мађара.

За то време, група младића које срећемо на путу објашњава како третирају њих. Он истиче да иако имају новца, у кафићима не желе да их услуже, нити их пуштају да уђу у њих. Такође открива да је велики проблем то што већина локалних становника, мисли да су они криминалци.

Они напомињу да су у Србији само привремено, а да им је наша земља само транзит да би дошли до земаља ЕУ.



Н1

Постави одговор

молимо унесите свој коментар!
овде унесите своје име

Ово веб место користи Акисмет како би смањило непожељне. Сазнајте како се ваши коментари обрађују.