Зауларени народ: Оног тренутка када ступите у партију, лични став остављате испред врата

Мало о партијашењу и слободи унутар покрета и странака.

Колико год се чинило да унутар неке партије или покрета постоји слобода личног изражавања, слобода мишљења, изношења личних ставова, сопствених идеја – све је то само привид. Оног тренутка када приступиш странци, поготово они жељни напретка на партијској лествици, своје мишљење остављају напољу. Бивају зауларени као волови.

А партије и покрете, не само данас него назад читаво столетје не сачињавају људи који имају способност да учине нешто по питању друштвеног и економског просперитета,посебно не људи од интеегритета а још мање он који су заиста извесним заслугама у друштву стекли неки приодни легитимитет да претендују на тако нешто, већ управо све супротно од тога.

То су углавном деца политичара, људи који ни у чему другом нису могли да се нађу, а време је баш погодно да оне најгоре избаци у сам врх. А да несрећа по све буде таква, слични се сличним радују, па баш такав свет око себе могу и да сакупе.

Уколико се пак и појави неко способан,самопрозвани вождови такве људи аутоматски елиминишу из странака. Најпре из страха да би остале овце могле увидети колико је он као вођа неспособан у односу на неког иоле способног, ко би по сваком праву требало да преузме кормило, а затим такође из страха.

Само ово је већ други страх, страх од система.

Понајпре јер је сама структура личности бираних или самобираних таква да служи накарадном систему за богаћење на рачун народа, за унишавање земље, народа, друштва. Зато су добри, поштени и способни људи непожељни. Многи људи идеолошки приступају партијама, препознају неку добру идеју.

Међутим свака идеја коју партија или покрет презентује народу звучи добро, још боље звучи док се не дочепају власти док не покажу да је једина идеја коју су имали јесте она како се увалити у фотеље. На тај начин не само да сами себе разобличавају , него и сву квалитетну идеју обесмисле. Исто тако и страначки програми, сваки, изузев оних сепаратистичких прозападно орјентисаних сасвим солидно звучи, али само теорији.

Јер те програме не могу да спроведу незналице окружене још већим незналицама али одличним полтронима. Тако да слобода је непроцењива.

Весна Веизовић

4 Коментара

  1. Апсолутно. Постојеће устројство партија, њихова улога и целокупан систем који називамо „демократијом“ гарантују да Србијом не може владати нико други до морални талог нације. Криминалци, буквално.
    Ми немао наслеђе, искуство, како хоћете, које би давало наду да је другачије могуће, као у Америци, на пример, да постоји борба унутар партије, да постоје бројне фракције, да, ипак, постоји могућност постојања разчичитих људи и разичитих идеја. Свака наша партија је устројена тако да би јој власт Северне Кореје позавидела, с том разликом што се дисиденти не стрељају, него праве нове, исте такве, партије.
    Шта би се, онда, могло учинити или бар предложити, ако већ хоћемо да се играмо демократије, ако ништа друго не можемо да смислимо?
    1. Већински систем, гласати за човека кога партија не може да смени.
    2. Укинути место премијера, да председник буде и премијер.
    3. Само посланик може да буде министар, па нека партије виде кога кандидују, ако сутра хоће да формирају Владу.
    4. Укинути финансирање странака из буџета. Ни динара.

Постави одговор

молимо унесите свој коментар!
овде унесите своје име

Ово веб место користи Акисмет како би смањило непожељне. Сазнајте како се ваши коментари обрађују.