Немачки посланик брутално о нашој позицији: “Срби, не у НАТО, EУ може да стави нож под грло Србији, чувајте душу у Црној Гори, не дајте Косово”

НАТО бомбардовање из 1999. године још није готово, јер Србија не признаје такозвано Косово, не жели да уведе санкције Русији и не жели да постане чланица НАТО-а. Те отпоре Запад не жели да прихвати и зато се Србија налази у оваквом положају, каже за Спутњик Александар Ној, посланик Левице у немачком Бундестагу.

Александар Ној, који је и члан Одбора за одбрану и Одбора за спољне послове Бундестага, докторирао је на извештавању америчких и немачких медија о ратовима у бившој Југославији, са ОЕБС-ом је боравио у Босни и на Косову и Метохији. Од тада се труди да истину о притисцима на Србе пренесе – на сваком месту.

Разговарали смо о притисцима Запада на Србију, Републику Српску, борби народа у Црној Гори, геополитичким превирањима, односима Европе и Русије, Амеркике…

Ној је од 2013. посланик партије Ди Линке у Бундестагу, а овако види геополитичке ломове на Балкану, у Европи и у односима моћних сила. Издвајамо главне поруке на теме о којима смо разговарали, а цео разговор са немачким послаником који сматра да је НАТО злочиначка организација можете погледати у видео интервју:

Србија и ЕУ

„Запад губи силу и утицај, а ЕУ посебно. Велика Британија је изашла из ње, ту су и друге чланице, посебно на истоку, које нису задовољне статусом, савез је угрожен, ЕУ не може да се постави моћно колико би желела. Али, може да стави нож под грло Србији. Питање је шта још може Србија да уступи ЕУ која слаби. Али, Србија је у знатно бољој позицији него пре 10 година, у смислу безбедносне и политике суверености. Србија не треба да наседа на легенде, празне приче ЕУ да је она звезда водиља за бољи бољи живот. Ако уђе у ЕУ, Србија ће моћи да шаље јефтину радну снагу у Немачку, што иде на штету наших запослених. С друге стране, Србија ће морати да узима још више немачких производа, што ће јој смањити индустријску моћ. Уосталом, ако уђете у ЕУ, изгубићете оно што вам је најважније, ваш интегритет и суверенитет“.

Србија и НАТО

„Сигуран сам да ће ваша земља истрајати у отпору и да неће постати чланица НАТО савеза. То би се косило са поносом Срба, али ту су још два додатна фактора, да даје или узима новац за војно наоружање да би била партнер у том савезу. А други, да ли је Србија стварно спремна да се у име НАТО-а бори и гине за Америку и друге чланице. Србија је на својој кожи осетила како је кад падају НАТО бомбе, синовима и кћерима Србије није у интересу да гину за туђе интересе.

Одбрана Косова

„Признавање такозваног Косова од стране Србије био би још један корак ка званичној победи НАТО над Србијом. Србија би добила само пар дуката, буквално речено, то уопште није логично, ни добро за њу. Али, реалност је да на такозваном Косову живи скоро два милиона Албанаца. Идеја о разграничењу може да има будућност, да се север Косова припоји Србији, а да манастири, српске светиње на Косову буду заштићени. Живео сам тамо, радио за ОЕБС на Косову, ситуација на северу је лоша, а у енклавама на југу много гора. Нема доброг решења, постоји само решење које је мање зло. Можда се и варам, али мислим да ће српске енклаве у будућности изгубити становништво и тако се угасити“.

Србија и Немачка

„Очевици смо посебне идиотарије Берлина од кога чујемо да је Косово суверена држава, као и Србија. Ако су обе државе суверене, онда је то тема за њих да као суверене размене територију, али се Берлин противи тој иницијативи. Јасно је како Берлин и Брисел посматрају регион југоистока Европе, као колонију коју можете да усмерите где вама одговара. Границе су промењиве, ако је то у интересу Берлина, као у случају бивше Југославије, морају и даље да постоје тамо где њима одговара, као у Украјини или Грузији. Реч је о селективном избору међународног права, да се умножи утицај и моћ Запада, али наилазе на отпор Кине и Русије. У сјајним односима ваше власти и председника са Меркеловом само треба да посматрате који бенефит је Србија добила у последњих неколико година и колико је понижења претрпела. Ако погледате те чињенице, онда је одговор јасан. Госпођу Меркел није могуће променити, чак и без ње, политика Немачке је јасна и константна.

Битка у Црној Гори

Политичка елита Црне Горе се, као у Македонији, буквално продала Западу. Разлог доношења Закона о верским заједницама је културно и верско разграничење, после физичког разграничења са Србијом. Али СПЦ је веома моћна у Црној Гори, култура, односно вера, убраја се у „меку моћ“. Видим и сличност са дешавањима у Украјини, тамо је такође план да се Руси и Украјиници раздвоје раздвајањем цркве. Та идеја није настала у Кијеву или Подгорици, већ у Бриселу и Вашингтону. Иако не трчим сваке недеље у цркву, крштен сам и потпуно разумем осећања дубоко верујућих људи, разумем да су повређени. Веома сам срећан што се дешава велика побуна у Црној Гори, отпор према властима у Подгорици да све што је у власништву СПЦ то и остане, да неће да продају своју душу. То ми је веома важно.

Македонија жели у злочиначки Савез

„Био сам веома јасан и на тему промене имена Македоније и захтева да уђе у НАТО, као и у случају других земаља овог подручја. НАТО је злочиначки савез. Политичка елита жели у алијансу, а са њом се сарађује помоћу различитих метода, једна је новац, а друга притисак везан за Албанце у Македонији. Ако се Скопље не слаже са ставовима НАТО-а, мотивишу се Албанци да тамо организују немире. И то је један од главних разлога пристанка да се уђе у НАТО, да се избегну немири у земљи. Ту су и политичари који су купљени. Били су против, али су се предомислили када су позвани на разговор у амбасаду САД. У Македонији политичка елита управо продаје идентитет државе да би могла да приступи злочиначком савезу, то је скандал.

Опстанак Републике Српске

Могу само да подржим Републику Српску. Од кад је постављен Дејтонски споразум, Запад је чекао неко време, а онда је започео велики притисак на Српску, да би се њена права и надлежности издвојили из тог споразума, да би се БиХ преформулисала у унитарну државу. Људи у Српској морају добро да размисле које уступке ће да чине, они нису повратни.

Русија и Балкан

После распада СССР Русија није била препознатљива као фактор на Балкану, а разбијање Југославије довело је до смањења њеног утицаја. У време бомбардовања, Русија није била у могућности да одбрани српске интересе, Србија је била сама под агресијом. Јако се дивим српском народу што се успротивио НАТО агресији. Русија се вратила у светску геополитику, има жељу да поврати утицај у региону, а то може да олакша ситуацију за Србију.

НАТО и Русија

Ближи се до сада највећи маневар америчких трупа у Европи, све је више вежби, све више технике и војске, а то изазива и реакције на руској страни. Русија је ушла у ову причу признавањем Крима, ту је ипак дошло до промене границе. Русија не пада на колена пред Западом, зато треба да буде кажњена, санкцијама, пропагандним ратом, који је у Немачкој веома јак, наоружавањем чланица НАТО-а, и наравно, маневрима при руским границама. Ми у странци Ди Линке се томе противимо из више разлога, али главни је, ако би за време вежбе дошло до пропуста, инцидента, могла би да се отворе врата за нуклеарни рат. Запад мисли да би рат са Русијом био регионално ограничен на каљининградску област, и да би Руси ту стали. То није добра процена, у случају да Русија буде нападнута, ако се нађе као угрожена у употреби конвенционалног оружја, она нема другу алтернативу осим нуклеарног рата.
Немци и Америка

Пропаганда против Русије у Немачкој није наишла на плодно тло. У нашој земљи има пуно људи који су повезани са Русијом. Чак 80 одсто становника Немачке се противи томе да земља ради против Русије у име Америке, ту се види разлика између становништва које жели пријатељство са Русијом и политичара који по инструкцијама Америке раде против тога. Пропаганда против Русије је иста као против Србије пре 20 година, с тим што је ова друга била веома плодна, али пропаганда против Русије очигледно нема ефекта, зато што сада знају да је реч о пропаганди.

(Спутњик)