Да ли ће Србија изгубити финансијски суверенитет

Комерцијална банка још није продата, али се процедура приводи крају, будући да је стратешки партнер пронађен, а то је, као што је познато, словеначка Нова Љубљанска банка (НЛБ). То је предочено и делегацији Међународног монетарног фонда (ММФ), која је тренутно у посети у оквиру разматрања актуелног саветодавног аранжмана. Потписивање уговора са купцем је само питање дана, тако да је извесно да аргументи против продаје ове велике државне банке нису били довољни да се њен власник предомисли и одустане од продаје. Као да тежину није имала ни изјава гувернера централне банке Јоргованке Табаковић од пре неколико дана: „Да се ја питам, банку не би требало продавати, али не питам се.” А ни речи вицегувернера Жељка Јовића, који је изјавио да „банка не мора да се продаје по сваку цену с обзиром на величину и значај у банкарском сектору”.

Не тако давно, министар финансија Синиша Мали је изјавио да „кад играш игру чиниш то до краја” додајући да би „свако одустајање у поодмаклој фази продаје значило урушавање кредибилитета државе”. Није згорег подсетити да је држава продавала и „Телеком”, па је ипак у неком моменту одустала, не пружајући јавности чак ни основне информације о томе ко су понуђачи и колико нуде, а није се постављало ни питање кредибилитета државе због тог потеза.

Још нема информације колико то пара за Комерцијалну банку намерава да плати купац. Банка је тренутно високопрофитабилна – њена прошлогодишња добит износила је 75 милиона евра. Међутим, неколико година пре тога имала је негативно пословање.




Подсећања ради, држава је прошле године страним акционарима Комерцијалне банке, а то су Европска банка за обнову и развој, ИФЦ – Међународна финансијска организација, као и немачки и шведски фонду, исплатила готово 260 милиона евра. На то се обавезала још уговором из 2009. године, када је предвиђено да ови међународни инвеститори, који су у међувремену докапитализовали банку, буду исплаћени уколико не буду задовољни начином продаје и постигнутом ценом или уколико држава одустане од продаје.

Поучан пример за Србију је Пољска, где држава контролише две највеће банке које покривају трећину тржишта, због чега је ову земљу најмање погодила последња светска финансијска и економска криза
Ђорђе Ђукић, професор банкарства на Економском факултету у Београду, каже да након фискалне консолидације нема потребе за приливом средстава у буџет од приватизације Комерцијалне банке.

– Продајом Комерцијалне стране банке ће учествовати са више од 85 одсто у активи банкарског сектора. Препуштањем готово целокупног банкарског сектора странцима губи се монетарни суверенитет земље, који је ионако ограничен изузетно високим присуством евра у нашој привреди. То нашу привреду чини више рањивом на шокове у случају нове светске економске кризе. Влада и централна банка не би смеле да препусте странцима успешну, системски важну банку, која има највећу девизну штедњу грађана и огроман број експозитура – каже Ђукић.

Пољска је, додаје, поучан пример за Србију. Ову земљу је најмање погодила последња светска финансијска и економска криза, између осталог, због тога што су влада и централна банка имале стратешко опредељење да удео страног капитала у банкарском сектору земље смање на мање од 50 одсто. Држава контролише две највеће банке у Пољској, које покривају трећину тржишта. Сличне промене у власничкој структури банкарског сектора десиле су се у Мађарској после светске финансијске кризе 2008. Држава је национализовала или купила мањински пакет акција код шест домаћих банака, повећавајући удео у банкарском сектору који је под контролом државе на 50,5 одсто крајем 2018. Пет година раније био је 30 одсто.

Љубодраг Савић, професор на Економском факултету у Београду, каже да је Комерцијална добра банка, да има значајно тржишно учешће од 11 одсто, велику домаћу штедњу, добро развијен систем филијала у свим местима.

– Овом продајом држава себи пуца у ногу. Лишава се у потпуности финансијског суверенитета, јер јој остаје само Поштанска штедионица, која је мала. Комерцијална банка би требало да остане државна, јер се преко ње могу финансирати пројекти од значаја за државу који нису претерано профитабилни за приватне банке. Можемо ли да очекујемо да оне финансирају мала и средња предузећа? Наравно да не. У периодима економских криза посебно се види улога таквих банака, јер тада све земље штите своје интересе – каже Савић подсећајући да је словеначка банка пре неколико година била поткапитализована и да је тамошња држава морала да упумпа капитал.




Ненад Гујаничић из брокерске куће „Моментум секјуритиз” каже да се не може говорити о томе да ће у актуелној продаји „мања риба прогутати већу”, јер НЛБ тренутно вреди 1,2–1,3 милијарде евра, што значи да је више него дупло већа од Комерцијалне банке. Већа је, каже он, и по осталим показатељима. Што се тиче њене власничке структуре, 75 одсто акција имају инвеститори који су купили акције банке у иницијалној продаји акција, што је био метод приватизације који је одабрала словеначка држава.

Гујаничић подсећа да је ова приватизација спроведена под притиском Европске комисије, јер је словеначка држава путем огромног пакета помоћи спасла највеће банке од пропасти.

– И наша држава је могла да бира начин на који ће приватизовати Комерцијалну банку, могла је да размисли о томе да задржи мањински удео, али очигледно о томе нико није размишљао. Домаћа берза ни у једној опцији није фигурирала као место на којем би се могла спровести иницијална понуда акција, што је било и логично, с обзиром на то да њено урушавање траје годинама – каже Гујаничић.



Јована Рабреновић / Политика

Постави одговор

молимо унесите свој коментар!
овде унесите своје име

Ово веб место користи Акисмет како би смањило непожељне. Сазнајте како се ваши коментари обрађују.