МИЛОШ ЦРЊАНСКИ: Геније кога нисмо умели да ценимо

0

Милош Црњански

Црњански је говорио у високом степену тачно и то му је донело несрећу. А требало би промислити каква смо ми култура и какав смо ми свет кад имамо проблем са таквим писцем? Он је у српској књижевности оно што је Толстој у руској, каже Мило Ломпар, председник “Задужбине Милоша Црњанског”.

Далеко изнад Андрића и Крлеже…

Уочи четрдесетогодишњице смрти једног од највећих српских писаца објављена је књига „Политички чланци“ Милоша Црњанског. Реч је о 15. тому критичког издања сабраних дела у којем су се нашли текстови које је велики писац објавио од 1919. до 1939. године. У „Политичким чланцима“ први пут су сакупљени текстови због којих је Милош Црњански за живота проглашен „мртвим писцем“ и због којих је последњих 11 година живота, после повратка из емиграције, био ниподаштаван у земљи.

Црњански је, по сопственим речима, у „Коментарима Лирике Итаке“, почео као левичар, али релативно брзо је дошао до некога ко се декларише као националиста, али југословенски.

– Оно што њему служи на част, по мом мишљењу, и где се показује да је далеко изнад јединих писаца с којима га уопште можемо поредити, а то су Андрић и Крлежа, јесте да је он извукао консеквенце из својих заблуда. Он је у једном тренутку схватио да такав концепт југословенства не може да опстане и да се паралелно са идејом југословенства коју Срби заступају, реализују одвојене ексклузивне идеје хрватске, односно словеначке националне индивидуалности.

ПОДРЖИТЕ НЕЗАВИСНО НОВИНАРСТВО
Помозите рад Васељенске према својим могућностима:
5 €10 €20 €30 €50 €100 €PayPal
Заједничким снагама против цензуре и медијског мрака!

То што је он причао 1935. године, Српски културни клуб, који је окупио комплетну националну интелигенцију на челу са Слободаном Јовановићем, почео је тек 1937. а нарочито 1939. године да претвара у државну политику. Значи, он је пре Српског културног клуба, пре свих тих интелектуалаца оценио да је „дошао 12. час“ да се поставе ствари са српског становишта.

Прочитајте још:  Ипак нису све породице исте: Док глуми жртву, Вучић преко својих медија вређа породицу Милице Ђурђевић Стаменковски



Црњански је у Србији оно што је Толстој у Русији

А то је позиција која га је довела у шах мат ситуацију. Он више није имао куд, јер је с једне стране био неприхватљив за грађанску интелигенцију, а са друге стране, био је изложен комунистичкој пропаганди и није случајно да је 1935. године практично постављен на доста ниско место шефа прес-службе и аташеа за штампу у Берлину. Он је човек који је био скрајнут и то ће бити његова судбина до краја живота.

Црњански је био веома оштар у полемикама. На једном месту за наш „салонски комунизам“ каже: „У њега се слива сав шљам који је и пре рата гушио наш народ“.

– Његови увиди су показивали историјску далековидост, што немате код Крлеже. Код Крлеже имате све обрнуто – он погађа тренутак, а промашује историјски ток – каже Ломпар и додаје:

– Црњански је у српској књижевности оно што је Толстој у руској. Он је написао наш „Рат и мир“ који се назива „Сеобе“. А да не говорим о томе какав је био космополита. Његов „Роман о Лондону“ нема за јунака Србина, него Руса, и нема позорницу овде, него у Лондону. Дакле, он је био наш најкосмополитскији и најнационалнији писац, што је специфично. У сваком случају, каква смо ми култура када и данас имамо проблем са истином која је изнета пре 70 или 80 година?

– Мој је закључак да српска култура нема уво за ту димензију духа која у њему одјекује. То је судбина писца који је већи од културе којој припада. Погледајте само његов положај у друштву. Брана Црнчевић је акцијом актуелне власти добио улицу поред Храма Светог Саве, а Милош Црњански одлуком давнашњих комунистичких власти има улицу у Вишњичкој Бањи. Од Андрићевог стана је направљен музеј, док је стан Црњанског после смрти Виде Црњански враћен општини – каже Ломпар.

Прочитајте још:  Од чега се ствара еликсир младости за светску елиту?

Зашто су комунисти лакше опростили Андрићу него Црњанском?

– Андрић се није директно супротстављао комунистима. Друго, он им је одмах, 1945. године био потребан. Комунистички режим је хтео да се легитимизује и били су му потребни грађански писци. Андрић је одмах објавио три своја романа и он је у политичком смислу пристао на неку врсту компромиса, био је кооперативан – истиче Ломпар и закључује:

– Мислим да је разлика њихових судбина слична разлици између Толстоја и Достојевског. Толстој је за живота видео пет или шест издања својих сабраних дела, Тургењев два, а Достојевски ниједно. Достојевски је почео као левичар, а завршио као реакционар, али никад му се није веровало. Достојевски је, као и Црњански, пророчки видео шта долази. Дакле, то су ти неугодни сведоци, генијални људи, које не можемо да уклопимо у наше схематске представе о животу и стварности.



Спутњик

За више вести из Србије и света на ове и сличне теме, придружите нам се на Фејсбуку, Твитеру, Инстаграму, Вајберу, Телеграму, Вконтакту, Вотсапу и Јутјубу.

Будите први који ћете сазнати најновије вести са Васељенске!

СВЕ НАЈНОВИЈЕ ВЕСТИ НА ТЕЛЕГРАМ КАНАЛУ

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *