Како да стамбене зграде произведу више енергије него што је потроше

Данас је Светски дан енергетске ефикасности. Прошле године, Србија је према извештају Енергетске заједнице највише напредовала управо у тој области. Велики послови тек следе јер статистика показује да у нашој земљи 300.000 кућа и даље нема изолацију и да трошимо четири-пет пута више енергије од просека Европске уније.

Србија има акциони план енергетске ефикасности који предвиђа 58 одсто уштеде енергије у домаћинствима.

Признати стручњак у области енергетске ефикасности, професор Архитектонског факултета у Београду Душан Игњатовић каже за РТС да структура потрошње енергије показује да се највише троши управо у стамбеним зградама.

Разлог је првенствено то што је већина зграда прављена у доба када нису постојали прописи у области термичке заштите. То значи да зграде прављене пре осамдесетих година 20. века немају никакву термоизолацију.

Професор Игњатовић наводи да истраживања показују да је после обнове зграда могуће уштедети 40 па и до 70 одсто енергије.

Проценат уштеде зависи од материјала од којег је зграда направљена, односа прозора и фасаде, као и од тога да ли већ има неку изолацију или не.

“Постоје два нивоа обнове: обнова зграда базичним мерама – термоизолација, прозори, итд. Други ниво је да се укључи обнова машинских и електроинсталација и да се додају обновљиви извори енергије како би се минимизирао укупни утицај који зграде имају на окружење”, објашњава професор Игњатовић.

Грађанима потребна помоћ за обнову зграда

Ресорно министарство кроз Фонд енергентске ефикасности помаже локалним самоуправама да се обнове јавни објекти. Међутим, кредити за грађане за ту намену и даље су скупи.

Због тога се размишља о изради буџетског плана за енергетску ефикасност за помоћ грађанима, јер су искуства околних земаља показала да је то једина мера која може да направи драматичан помак у укупном стању.

“Идеја је да се зграде санирају, а да се новац враћа кроз уштеде које се на тај начин остварују. То се показало као једно позитвно искуство и на тај начин грађани не би морали да инвестирају значајна средства у обнову самих зграда”, указује Игњатовић.

У току је евидентирање структуре грађевинског фонда града Београда, који је и највећи потрошач енергије у земљи.

Идеја је да се идентификује шта престоница има на својој територији, какви су типови зграда, колико те зграде троше и колико би могле да уштеде уколико би се обновиле. Тако би се успоставила информациона база за формирање акционих планова за уштеду енергије.

Директиве ЕУ у тој области су све ригорозније, сваке године чланице морају Европској комисији да подносе извештај о напретку у спровођењу мера енергетске ефикасности. Ове године на тапету се нашла Хрватска.

Нулта потрошња енергије – могућа и неопходна

Захтев ЕУ је да се од ове године праве зграде са нултом потрошњом енергије.

Методологија и технологија постоје, потрошња зграда заиста може да буде на нули, чак и у плусу.

То значи да комбинација саме зграде и техничких система инсталираних у њу, у корелацији са условима окружења доводи до тога да на годишњем нивоу зграда има позитиван биланс, односно да више произведе него што потроши.

“Међутим, ми смо на неком другом нивоу, у оној базичној фази где је прво потребно обновити ово што већ имамо, потом видети колико трошимо и онда видети стратегију који је то нулти ниво енергије за наше зграде. Значи, која су то економски исплатива средства која треба уложити да би наше зграде трошиле мање енергије и да се на тај начин пракично прикључимо тим европским тенденцијама”, наглашава професор Игњатовић.

Светски дан енергетске ефикасности обележава се у част првог састанка светских стручњака на тему енергетске ефикасности, одржаног 5. марта 1998. у у Аустрији.

RTS